Он је у интервјуу за немачки Радио „Дојче веле“ указао да је ЕУ издвојила милијарду и по долара за Еулекс, највећу цивилну мисију коју је ЕУ икада организовала, који је имао три пута више особља него било која друга мисија.
„Еулекс је био застава спољне европске политике. Али иако је Косово добило помоћ од једне веома важне мисије европске спољне политике на пољу успостављања правне државе, и контроле над корупцијом, данас је стање, 10 година касније, горе него у осталим балканским државама, које нису имале такву помоћ. Ово је најбољи показатељ неуспеха“, оценио је Капусела.
Он се притом позвао на два индикатора, међу онима које је објавила Светска банка — квалитет правне државе и контрола корупције.
„Ако се погледају за прве године, како је ишао Еулекс на Косову и после, види се да је правна држава успорила, да ефикасност није расла и да се контрола корупције погоршала“, истакао је Капусела, додајући да је у истим периодима другде на Балкану правна држава мало побољшала, као и контрола корупције.
Капусела, аутор књиге „Изградња државе на Косову“, каже и да је проблем што су косовска политичка и економска елита у великој мери повезане са криминалним елитама.
„Постоје забринутости да су то кругови који подржавају један другога. Тако да је велики део политичких елита умешан у корупцију и организовани криминал, а оне су биле умешане и у ратне злочине, можда и током конфликтних година“, рекао је Капусела, те је поручио да „пасионирано спровођење владавине права“ подразумева хапшење и слање пред суд важних политичких фигура и важних бизнисмена.
Он је додао да постоји много индикатора који говоре у прилог томе да је политичка елита инволвирана у корупцију и организовани криминал.
„И после 10 година ниједна важна политичка фигура није ухапшена, нити су се водиле истраге, нити је било ко отишао пред суд ни због једног од ових случајева“, указао је он.
Капусела сматра да јаз који постоји између политичке воље за успостављање правне државе и постигнутог резултата има везе са тиме што управа Еулекса није имала нужног подстицаја да уради посао како треба.
„Политички господари нису вршили прави притисак на њих, тако да је управа Еулекса радила на опортунистички начин. Било је лакше да се даје савет за правну државу, да се обучавају и праве капацитети него да се неко, на пример, ухапси, тако да су се они много више фокусирали на давање савета“, указао је Капусела.
На констатацију Радија „Дојче веле“ да је ипак било успеха у раду Еулекса, Капусела је рекао да је „општа слика систематски неуспех“.
„Унутар те слике постоје и неке позитивне тачке. Служба за кориснике које је Еулекс саветовао није се погоршала. Она има добар квалитет у поређењу са осталим косовским институцијама. Такође, на пољу повратка имовине су реализовани добри резултати, иако је ово једно деликатно питање, јер постоје сукоби између Срба са Косова и Албанаца са Косова. Али тешко је наћи успешан пример за веће ствари“, закључио је Капусела.
Танјуг
