Антарктик има највећу концентрацију леда на Земљи на једном месту и, уз Гренланд, представља апсолутну тачку преживљавања или умирања наше планете и живота на њему услед климатских промена које је својом индустријом покренуо и потхрањује човек.
Најновије велико истраживање климатолога и других стручњака, објављено у часопису „Нејчер“, доноси ужасан закључак да су климатске промене на Антарктику довеле да се годишње с тог залеђеног континента отопи нешто више од двеста милијарди тона леда, а најгоре од свега је то што је установљено све брже отапање.
Овакви резултати врло су лоша вест за медитеранску земљу на скоро другом крају света, Хрватску, и то не само због јадранске обале.
Измерено је да је отапање Антарктика током последњих пет година било трипут брже него пре десет година, а да је у односу на 1997. сада пет пута брже. Досадашњи допринос подизању нивоа мора услед изливања воде с отапајућих антарктичких ледењака од 1992. износи осам милиметара.
То у укупном расту мора у протеклих четврт века није пуно. Али проблем је у томе што се 40 одсто тог леда отопило, последично је порастао и ниво мора, искључиво услед загревања Антарктика, током последњих пет година.
Логика и елементарна математика указују на то да ће ствари с Антарктиком бити све горе и да се слободно може рачунати да ће, као и до сада, посматрање климатских промена у природи доказивати све катастрофичнија предвиђања, а оповргавати сва она умеренија и да нису нереална предвиђања стопе потапања градова уз обале мора, суша, олуја, изумирања врста, избијања болести, глади, ратова, масовних сељења стотина милиона климатских избеглица.
Данас се у контексту последица климатских промена по правилу говори о сценаријима у случају загревања до 1,5 степени Целзијуса, 2, 3 и 4 степена Целзијуса до 2100. године.
Како сада ствари стоје, а стоје тако да не само да нисмо зауставили стопу загађења атмосфере издувним гасовима, у првом реду с CО2, него све више повећавамо индустријско загађење, на путу смо да до краја века убијемо и себе и планету загревањем од 4 степена Целзијуса, отприлике.
У сценарију загревања света од степен и по Целзијуса, Хрватску би погодили климатски екстреми (суше, олује, разорни таласи врућина и хладноћа), пише Експрес.
У том случају, две трећине подручја у свету којима климатске промене прете да их претворе у пустиње, ипак се у то не би претвориле. Али, само пола степена више и све то може да се догоди.
У Хрватској би тако Славонија и Барања постале пустиње у правом смислу речи, и то већ за неколико деценија, непогодне и за узгој хране и за живот, док би Далмација, Кварнер и Истра у неким деловима постале камене пустиње, у неким другима полупустиње, отприлике као што је то изгледало у неким деловима Марока или Шпаније пре галопирајућих климатских промена.
Од туризма уз море у Хрватској више не би било ништа јер би недостајало воде, а и било би или ће бити напросто превише вруће да би одмор на таквом месту икоме био угодан. Све то односи се на сценарио од само 2 степена загревања у односу на просеке светске климе до 1990. године, односно, само пола степена више или мање заправо значи катаклизму или опстанак.
А стварност је данас таква да се велика већина климатолога света слаже о томе да данашњим понашањем јуримо према сценаријима од или 3 или 4 степена.
Експрес.хр