Док је главни фокус недавног самита америчког председника Доналда Трампа и севернокорејског лидера Ким Џонг Уна био на нуклеарном програму Пјонгјанга, истовремено се одиграва много значајнија промена која се тиче будућности Северне Кореје, па и света, преноси портал ЕУ Обзервер.
У ауторском тексту, Рамон Пардо, са Слободног универзитета у Бриселу, оцењује да је увођење закона тржишта неповратан процес у Северној Кореји, чија средња класа наставља да расте.
Уколико та земља настави да реформише своју привреду и ако тамо „покуљају“ стране инвестиције, Европа ризикује да остане ван тога.
Пардо указује да је Ким, од како је дошао на власти, паралелно развијао нуклеарни програм и привреду, а да сада, када је обезбедио „нуклеарно одвраћање“, може да се усредсреди на привредне реформе.
Ким је то недавно и најавио на скупу владајуће партије, што је један од кључних разлога за покретање његове недавне дипломатске офанзиве, сусретима са председницима Кине, Јужне Кореје и, најзад, са Трампом.
У Пјонгјангу су свесни да привредне реформе могу бити успешне само уз стране инвестиције и технологију, због чега настоје да добије и једно и друго, што су и други приметили.
Председник Јужне Кореје Мун Џае Ин жели да побољша односе са Пјонгјангом не само из идеолошких разлога, већ и зато што види велике економске могућности које би реформе на северу донеле његовој земљи. Јужнокорејске компаније, укључујући „Хјундаи“ и „Самсунг“ већ „скенирају“ могућности за улагања.
Слично размишљају у Пекингу и Москви, где најновији развој догађаја подржавају и зато што од њега очекују користи за своје компаније. Чак је и Трамп поменуо могућност америчких инвестиција у Северној Кореји.
Све већи број европских компанија из разних сектора привреде — од грађевинарства и енергије до хране и текстила — уочава промене, о чему их обавештавају њихови огранци у Сеулу.
Европским невладиним организацијама које још делују у Северној Кореји стижу питања о томе колико се те промене могу осетити на терену, а сличне извештаје шаљу и европске амбасаде у Пјонгјангу. То показује да су многи у ЕУ спремни да се прикључе том процесу и остваре профит у земљи која би могла постати „нови Вијетнам“ или „нова Кина“.
Нажалост, политика би могла да омете тај процес. ЕУ према Пјонгјангу и даље одржава санкције које су још стриктније од оних одобрених у Уједињеним нацијама и не планира да их укине.
То је погрешно, сматра Пардо. Санкције су имале смисла када је Пјонгјанг развијао свој ракетни и нуклеарни програм, али су сада контрапродуктивне. Исто тако је погрешно што неке чланице ЕУ одбијају да пристану на званичне контакте са Северном Корејом.
Аргумент да Брисел не треба економију да ставља испред других циљева — као што су људска права — такође „не држи воду“. Побољшање ситуације на том плану изгледније је са бољим стањем економије, што су показали управо случајеви Кине и Вијетнама.
Док Северна Кореја иде ка реформама, а друге земље настоје да се прикључе, ЕУ би требало да узме у обзир интересе својих компанија и омогући им да се равноправно надмећу у тој утакмици, закључује се у тексту.
Танјуг
