„Шпијунирање међу пријатељским земљама није само неуобичајено и непожељно. Оно је и неприхватљиво“, рекао је аустријски председник Александер Ван дер Белен.
Ради се пре свега о факс-прикључцима, али и телефонима и појединим мејл адресама, које је БНД пратио од 1999. до 2006, објавили су лист „Стандард“ и магазин „Профил“.
Канцелар Себастијан Курц рекао је да је пре неколико година било сумњи у активности немачке обавештајне агенције у Аустрији.
Признао је да једна аустријска истрага у то време није дошла до закључка о шпијунирању зато што Немачка није сарађивала, али је рекао да ће тужилаштво поново погледати ту материју сада „ако постоје нове информације“.
Аустрија је контактирала немачке власти након објављивања ових информација упутивши питање ко је шпијунирао и када је шпијунирање завршено, преноси АП.
„Желимо да будемо сигурни да је шпијунирање окончано и ако су подаци сачувани, желимо да они буду обрисани“, рекао је Курц новинарима.
Он је, међутим, додао да Аустрија „нема сада индиција да је шпијунирање настављено“ после 2006. године.
Председник одбора за обавештајне службе немачког парламента Армин Шустер рекао је за медијску групу „Функе“ да овај комитет већ проверава да ли је реч о новим наводима или се они односе на оно што је већ било познато 2015. када се БНД суочила са оптужбама да је евентуално помагала Сједињеним Државама да шпијунирају Европљане.
Танјуг
