То је резултат вишегодишње антируске кампање у некад неутралној скандинавској земљи, сматра коментатор РИА Новости Владимир Корнилов.
Норвешка је у саставу НАТО-а од момента оснивања Алијансе и више пута је била домаћин војних вежби, али чак ни у најтежим годинама Хладног рата није допуштала да се на њеној територији подижу сталне иностране војне базе.
У јануару 2017. године све се променило: стигао је контингент од 300 америчких војника.
Влада Норвешке је стално наглашавала да је карактер америчке војне мисије привремен и да она нипошто није усмерена против Русије, с обзиром на то да се база налази на 1.500 километара од руске границе.
Американци, наводно, просто желе да тренирају у поларним условима (као да им Аљаска није довољна). Морска пешадија је, међутим, периодично тренирала у авио-бази сасвим близу граници с Русијом, подсећа Корнилов.
Привремени карактер мисије се показао као потпуно сталан: прво је продужена на пола године, а сада треба да буде продужена на још пет година, а да се контингент повећа на 700 људи.
Опозиција је у недоумици због чега влади није пало на памет да макар организује јавну дебату о тако осетљивом питању, као што је присуство страних војника у земљи.
Антируско расположење одавно се шири у норвешким медијима. Апсурдне приче о „страшним Русима“ су уобичајена ствар и надовезују се једна на другу.
Све је отишло толико далеко, напомиње аутор, да су поједини телевизијски канали из Норвешке на Светско првенство у фудбалу у Русији упутили сниматељске екипе с апсолутно новим, потпуно празним ноутбуковима и телефонима – ако руске специјалне службе пожеле да отворе њихове геџете, неће ништа наћи у њима.
Тешко је замислити каква би драгоценост могла бити пронађена у ноутбуку репортера спортског канала.
Доктор историјских наука, признати норвешки стручњак за Русију Бјорн Нистад сматра да се цела прича вештачки намеће „с врха.
„Довољно је, на пример, да неко напише чланак о томе да је Путин диктатор, или нешто слично томе, да без проблема добије место на универзитету“, каже Нистад.
Норвешки стручњак је, иначе, остао без посла предавача на Универзитету у Ослу 2010. године. Сматра да је отпуштен због „русофилских ставова“, односно због тога што је после руског-грузијског сукоба 2008. године превише активно критиковао Тбилиси за авантуру у Јужној Осетији и подржавао дејства Москве. Написао је и политичку биографију Владимира Путина која је изазвала гнев норвешких медија, а неки су је назвали и опасном.
Према Нистадовом мишљењу, у Норвешкој нема много оних који се према Русији односе неутрално, али нико не жели да улеће у непријатности. „Научници, експерти, новинари веома добро разумеју: ако се каже нешто погрешно о Русији, може се изгубити посао. Због тога се сви труде да се не сукобљавају с властима“, уверен је историчар.
Апотеоза антируске кампање је веома популарни серијал „Окупација“, најскупљи телевизијски производ у историји Норвешке. Према сценарију, Русија заузима нафтна изворишта ове скандинавске земље и наилази на отпор подземља. Серијал је толико успешан да је продужен и на другу сезону, а „покварени руски окупатори“ су сада још суровији.
Нистад сматра да на одређени део становништва такви серијали вероватно делују. Многи, међутим, схватају да је то глупост и да је реч о антируској пропаганди.
„Људи губе поверење у медије и у политичаре“, сматра историчар. „Почињу да мисле критички. Појављују се алтернативни медији, популарни блогери. Наша елита сада је у паници да ће изгубити власт“.
Тешко је рећи када ће ове промене у јавном мњењу утицати на политику. За сада званични Осло одобрава присуство америчких војника, стварајући предуслове за дестабилизацију Северног региона, на шта их директно упозоравају руске дипломате.
Актуелне власти, изгледа, не намеравају да поштују древну норвешку традицију. Очигледно је да су се политичари такође нагледали „страшних Руса“, закључује Владимир Корнилов.
