Кључевски рудник злата налази се у Могочинском рејону Забајкалског краја, на граници са Кином.
У овај пројекат биће укључена и Индија. Производњу ће водити ћерка-фирма индијске компаније „Сaн голд“ — „Западни — Кључи“, а кинеска државна компанија „Чајна нешенел голд“ планира да инвестира у пројекат.
План развоја подразумева привлачење директних инвестиција из Кине у износу од 500 милиона долара, повећање производње злата у Забајкалском крају за 40 одсто, стварање више од 700 радних места у рударској производњи и још око 1.500 места у сличним производњама. Пројект је планиран на период од две године, а предвиђа примену савремених, високоефикасних технологија.
Губернаторка Забајкалског краја Наталија Жданова, која је почетком месеца водила преговоре са те две компаније, изјавила је да је реч о озбиљном пројекту, у коме учествују три државе — Русија, Кина и Индија.
Она је нагласила да је тај пројекат веома важан за регион. Како је истакла, привлачење инвеститора је један од кључних праваца рада владе Забајкалског краја. Према њеним речима, у том региону се већ реализује 28 пројеката у којима учествују страни инвеститори.
Жданова је рекла да је ово само „наставак развоја рударске индустрије у региону“, где се већ увелико ради у неколико рудника злата и бакра.
„Свака сарадња је добродошла и може се само поздравити, али овде је веома важно како ће се делити профит. Ради се о томе да је злата на земљи све мање, а оно се користи за производњу суперкомпјутера и у космичкој индустрији. Кина жели да заузме лидерску позицију у тим областима и због тога је њено интересовање за злато разумљиво“, каже за Спутњик независни економиста Антон Шабанов.
Експерт оцењује да су наведене цифре о годишњој производњи „прилично задовољавајуће“, а такође истиче и да ће сарадња Русије и Кине на овом пројекту бити корисна за обе земље.
„Сарадња Русије и Кине у тој сфери је веома важна и зато што Русија нема увек све потребне технологије, а поред тога важан је и кинески капитал. Све приче о томе како ’Русија даје Кини свој Далеки исток‘ нису ништа друго него теорија политичке завере, а ја сам економиста и тврдим да ће то злато увек наћи купца, да су Русија и Кина постигли договор на нормалним условима заједничке производње, тако да је то добар бизнис-пројекат“, оцењује Шабанов.
Према његовим речима, није изненађујуће ни што је Индија показала интересовање за руско злато.
„У наредних 10-20 година та земља планира да уђе у топ-5 економија света, тако да је интересовање за ово тржиште разумљиво“, додао је он.
Тренутно Русија заузима треће место у свету по производњи злата. Више производе само Аустралија и Кина. Експерти предвиђају да би та ситуација могла да се промени. Захваљујућу новим налазиштима до 2025. године производња злата у Русији могла би да порасте за више од 1,5 пут, а да до 2030. могла би да се скоро удвостручи. То би омогућило Русији да избије на друго место у свету и да потисне Кину, где се бележи пад производње злата.
Према „Металс фокусу“, прошле године је у Русији произведено 8,8 милиона унци злата или 8,3 одсто светске производње.
