Упркос томе што је председник Грчке Прокопис Павлопулос изјавио да потпуна примена споразума о новом имену Македоније и промена Устава те бивше југословенске републике представљају предуслове за њено чланство у ЕУ и НАТО, чини се да Алијанса ипак нема тако строга правила када јој је стало да неког што пре „увуче“ под своје окриље.
Последњи пример је Црна Гора, која је у НАТО ушла без референдума и уобичајене процедуре, а слично је било и са балтичким земљама.
Према речима политиколога Александра Павића, НАТО је на примеру Црне Горе показао да не бира средства како би се проширио и овладао простором бивше Југославије, који за Алијансу, како напомиње, практично представља фронт према Русији.
„У случају Црне Горе ту је буквално измишљен државни удар, иза којег је наводно стајала Русија. Те тврдње изнете су без икаквих доказа и, наравно, спречено је да се организује референдум у Црној Гори о питању пријема у НАТО, па је народ потпуно избачен из те приче. Исто се покушава урадити у Македонији, дакле, мимо већинског мишљења Македонаца, али и мимо већинског мишљења Грка. Рачуна се на то да ће се преко ’послушних‘ политичара, прво Ђукановића, а сада Заева и Ципраса, дакле преко људи који контролишу политичку сцену и који су су доведени за одређене сврхе, изиграти воља народа“, сматра Павић.
Наш саговорник напомиње да се Северноатлантској алијанси очигледно жури да прими Македонију, јер постоје све већа трвења унутар самог НАТО-a.
„Ако Грчка не стави вето, онда је врло могуће да Македонија на самиту НАТО-а у јулу добије позив за чланство. Дакле, пуно зависи од тога да ли је Ципрас спреман да пре референдума у Македонији или мимо воље свог народа дâ зелено светло да се Македонија позове у НАТО. Ако се деси, онда ће то свакако бити још мање легитимно него што је то био случај Црне Горе, и то ће показати слабост НАТО-а. Иако не мора да значи да ће Македонија и бити примљена у Алијансу, само добијање позива значи да ћемо имати врло бурно лето и јесен у Македонији“, примећује Павић.
И руски војни аналитичар Михаил Ходарјонок сматра да, уколико је нека држава територијално или геостратешки интересантна, праве се политички уступци при њеном пријему у НАТО.
Он је става да пријем нових чланица неће ојачати Северноатлантски савез јер су многе од њих, попут балтичких земаља, држава Источне Европе, а посебно балканских земаља, за Алијансу ипак ништаван фактор јер немају реалну војну снагу.
„Другим речима, ове државе су по својим војним могућностима, људству, опремљености, реално гледано — занемарљиве. У условима реалног рата, ове би минијатурне армије сагореле у првих неколико дана борбе. Зато, са војне тачке гледишта, из перспективе планирања, борбене припреме, вођења дејстава, није било потребе да ове државе буду примљене. Али све се мења када постоји веома јак политички и посебно геостратешки мотив, односнo, територија некада представља далеко већи значај него што та држава у војном смислу има сама по себи“, објашњава Ходарјонок.
То је разлог, појашњава руски аналитичар, што је руководство Алијансе спремно да „зажмури“ пред сопственим правилима о пријему нових чланова. Зато, каже, не би требало да чуди све то што се дешава у Македонији.
„Не бих желео да износим некакве мрачне прогнозе, али бојим се да би слични предлози могли да буду упућени Украјини, па чак и Белорусији. Руководство НАТО-а, односно САД и других западноевропских земаља, имају јаку потребу да држе под контролом остале ’нове‘ чланице и не дозволи им да било шта самостално раде или одлучују“, примећује Ходарјонок.
Према његовим речима, пријем балтичких држава у састав НАТО-а се можда може објаснити тиме што оне тада реално нису имале значајне територијалне несугласице, што је један од основних захтева које НАТО ставља пред своје нове, односно потенцијалне чланове.
„Осим тога, овде је битан геополитички фактор, то јест то што ове државе затварају излаз из Финског залива који се налази на свега неколико стотина километара од нашег веома битног политичког, административног и војноиндустријског центра, односно града Санкт Петербурга. Руска северна престоница у случају било каквих реалних борбених дејстава заиста представља веома важну геостратешку тачку, упориште. Стога, НАТО није подизао било какву даљу дискусију око пријема балтичких држава“, истиче Ходарјонок за Спутњик.
