У време док су нас бомбардовали 1999. године два европска лидера водила су међусобни телефонски разговор, прекидајући га када су на телевизији падали голови. А по нама управо тада падале су бомбе и ракете. Фудбал је одавно опијум за масе, наравно, не само по Марксу.
Фудбалска репрезентација Србије успешно је положила први тест на Светском првенству у фудбалу у Русији, побеђена је Костарика. Леп успех за почетак. Нација је сада једноставно експлодирала у новом осећању моћи, самопоштовања и веровања у себе. Кладионице сада боље котирају шансе Србије да освоји Мундијал. А све то нам је недостајало протеклих година. Дакле, могло би се рећи да су Срби овом утакмицом коначно постали Срби и у фудбалу. Наиме, у бившој СФРЈ већина Срба прво су били Југословени, па добар део њих и комунисти, па тек онда Срби. За друге нације у бившој нам заједничкој отаџбини СФРЈ то се не би могло тврдити. Хрвати су увек били Хрвати, истина добар део и комунисти, а најмањи део Југословени. Распад СФРЈ затекао је Србе онако, као изненађене и остављене у офсајду. Затечене. Сви се извукоше, они остадоше сами пред голом. Требало је времена да се Срби опамете и приберу, да схвате да је Србија само њима важна и никоме другом. То је, заправо, ново лице Србије, које је настало после година међународног уцењивања, понижавања, санкција и неправди. Свака акција изазива реакцију. Опруга се може савијати до одређене мере, после тога се враћа као бумеранг. Јер млади су данас носиоци патриотизма, у оном најпозитивнијем смислу, овој земљи. А њих је најтеже савијати и ломити. Зато, хвала фудбалерима и тренеру-селектору за ново лице Србије, које ће свакако изазвати и одређене промене у геополитици Балкана. Макар и само после једне, прве утакмице.
Нисте хтели Југославију господо бивши Југословени. Ок, сада ћете имати све снажнију Србију, на плану спорта, вероватно убрзо и у економији, а војни аспект наше моћи био је ових дана успешно представљен и на светској изложби наоружања и војне опреме „Евросатори 2018“ у Паризу. Дакле, као непоправљиви југоносталгичар могу да констатујем да су Срби изгледа дефинитивно постали Срби. На Мундијалу у Русији. Нешто раније и на Светском првенству за младе фудбалере на Новом Зеланду. Када смо постали прваци света. И то је добро за Србију. И спортски и политички и ментално.
Иначе, светско првенство у фудбалу Русија је сјајно организовала. Прибојавао сам се да ће Украјина покушати да поквари Мундијал отпочињањем ратних операција у Донбасу баш у ово време, али Путинове речи упозорења „да би тиме Украјина ризиковала своју државност“ биле су довољно убедљиве да Кијев остане суздржан. Као што у политици више нема униполарног света, тако је и Мундијал у Русији, барем за сада, показао да је време апсолутних господара у фудбалу завршено. Нема апсолутних фаворита, нема унапред одређених победника, сви знају да играју фудбал. Већ на првим утакмицама спотакли су се прваци света, актуелни Немци, те бивши прваци, Аргентина и Бразил. Као што је Владимир Путин рекао у поруци Западу у свом чувеном говору у Минхену 2007. године: „Свет није само ваш“.
Баш као и фудбал…
Гости емисије „На нишану Лазанског“ су Предраг Сарић, главни уредник Спортског журнала, славни фудбалер Црвене звезде и бивши репрезентативац Станислав Kараси и Јован Секулић, спортски новинар и главни уредник „Спорта 24“. Емисију пратите од 17 сати на таласима Радија Студио Б и на нашој страници на Фејсбуку.
