Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да је јединство трансатлантског савеза угрожено због неслагања пре свега САД и Европе. Како је рекао, те несугласице су стварне и неће нестати преко ноћи.
Владимир Трапара са Инситута за међународну политику и привреду за Спутњик објашњава да су несугласице, када је реч о самом НАТО-у, почеле још од тренутка када је Доналд Трамп дошао на место председника САД, те је затражио од својих европских савезника да повећају издвајања за војску на два одсто свог бруто друштвеног производа.
Не треба занемарити чињеницу да од 29 земаља пакта само осам, укључујући Велику Британију и САД, троше више од два одсто свог БДП-а на одбрану, иако је на самиту НАТО-а 2014. године одлучено да то учине све чланице Алијансе. С тим у вези је амерички председник Доналд Трамп више пута тражио од партнера да се придржавају ових споразума, претећи да ће у супротном смањити учешће САД у заједничким програмима за осигуравање безбедности земаља-чланица Алијансе.
Међутим, те несугласице су се у последње време додатно прошириле, поготову ако се сагледа ниво учешћа Америке у самиту Групе седам индустријски најразвијенијих земаља (Г7), затим по питању трговинских санкција које се уводе појединим земљама, али и због повлачења Америке из иранског нуклеарног споразума, сматра он.
Упркос томе, Трапара тврди да те несугласице не могу да доведу до евентуалног мимоилажења Европе и САД, поготову када је реч о очувању европске безбедности – реч је, према његовом мишљењу, о једном вербалном сукобу око неких других ствари, а не толико о заједничкој одбрани.
„Безбедносни интереси европских земаља и САД још су исувише заједнички да би тек тако и једни и други дозволили да то питање буде угрожено, било да то учини Америка због неких својих хирова, било да су по среди европске земље и то јер не воле Трампа из неког разлога“, истиче Трапара.
Упоредо, из Пољске су стигли предлози да би Варшава могла бити посредник у јачању веза између администрације председника САД Доналда Трампа и Европске уније, упркос тензијама на релацији Варшаве и Брисела.
Наиме, Пољска би, према речима тамошњег премијера Матеуша Моравијецког, желела да буде „координатор, посредник између САД и Европе, у најбољем смислу“ и да помогне попуштању тензија.
Трапара ту иницијативу Моравијецког образлаже тврдњом да је управо Пољска једна од „најсавеснијих“ чланица НАТО-а, која сматра да та заједничка одбрана не би смела ни на који начин да се доведе у питање.
Према његовим речима, Пољска је та која, на крају крајева, има специфични безбедносни интерес, с обзиром да из неких својих историјских разлога страхује од Русије, те управо њој највише од свих преосталих чланица треба НАТО.
„Она је најзаинтересованија у целој овој причи да се те несугласице на релацији Европа – Америка изгладе, а у исто време најподобнија за то јер и она сама има одређене несугласице са ЕУ у последње време и боље се разуме са Трампом“, указује Трапара.
У том смислу, додаје он, Пољска као чланица ЕУ, која је мало прокажена из неких својих унутрашњих разлога, али је још ту, има одговарајуће безбедносне интересе, разуме се са Трампом и његовим стилом политике, и заиста би можда и представљала идеалног посредника како би се те несугласице разрешиле.
Историјски парадокс је да је баш у Пољској 1955. године формиран источни војни блок — Варшавски пакт као контратежа НАТО-у. Данас би Варшава да помири завађене чланице НАТО-а.
