Одлука администрације америчког председника Доналда Трампа да се САД повуку из Савета УН за људска права, изазвала је бурне реакције светске јавности. Критике на рачун Вашингтона због тог потеза стигле су како из саме светске организације, тако и из Руске Федерације, али и земаља ЕУ.
Занимљиво је да су се САД на тај корак одлучиле само дан након што је шеф УН за људска права Зеид Рад ел Хусеин осудио Трампову администрацију због раздвајања мигрантске деце од родитеља на граници са САД, па се поставља питање моралног кредибилитета Вашингтона да Савет УН за људска права назива „лицемерним“.
Александра Борисова са Института за међународне односе и економију Руске академије наука каже да се САД са Трампом на челу у принципу држе тренда изласка из бројних мултилатералних споразума. Како додаје, амерички председник је тај тренд установио, између осталог, и како би своје партнере, савезнике, односно чланице одређених организација натерао да плаћају своје чланство. Са последицама такве политике суочиле су се и државе чланице НАТО-а.
„Вашингтон се води политиком да ако већ обезбеђује највећи део буџета УН, онда има право и да дискредитује било који орган или да изађе из оних који му не одговарају. САД у овом тренутку немају готово никакве користи од УН, посебно не у облику у којем та организација данас постоји, јер у Савету безбедности су присутне и Кина и Русија које могу да уложе вето. Тако да је реално очекивати да САД реформише или ослаби улогу УН и Савета безбедности. У том смислу је и учињен тај корак изласка из једног органа УН, на путу ка даљем дискредитовању рада и постојања организације у целини“, указује Борисова.
И бивши амбасадор Срећко Ђукић сматра да је одлука САД да напусте једно од кључних тела Уједињених нација — за жаљење.
„Излазак САД из Савета УН за људска права је снажан ударац самом систему организације Уједињених нација имајући у виду да је та земља и даље највећи донатор светске организације. Међутим, новац не подразумева да неко треба да има већа права или мање обавезе од других. Мислим да су САД пренаглиле са том одлуком и таквом оценом Савета за људска права и да је тај потез, без обзира на то како га они објашњавају, исхитрен и несврсисходан за међународне односе у целини. Међутим, политика Вашингтона под администрацијом Трампа тако некако и изгледа, јер доноси неочекиване одлуке које често нису баш утемељене у неким дипломатским обзирима који су раније постојали“, оцењује Ђукић.
Са друге стране, аналитичар Дмитриј Офицеров Бељски, са руске Високе школе економије, не мисли да ће одлука САД имати неке последице по УН у целини.
„Савет за људска права је специјализован орган у оквиру УН који је формиран тек 2006. године, а САД су постале чланице тог савета тек 2009. године. Стога ће рад тог органа бити настављен без САД, исто онако како је он функционисао у периоду од 2006. од 2009. године. Али сетимо се да су САД изашле и из Унеска, па се у том смислу може рећи да Вашингтон ради на постепеном слабљењу утицаја УН, као и да САД негативно утичу на савремени поредак у свету или на оно што је од њега остало. Наравно, склоност Вашингтона да делује самостално у једностраном поретку више неће поздрављати ни њихови савезници, на пример они из НАТО-а. Такво понашање може само да појача несугласице и противуречности САД са савезницима", сматра Бељски.
Он је мишљења да ће политика коју САД воде далекосежно имати негативне последице по њих саме, јер упорно покушавају да одржавају хегемонију и свој хегемонистички статус који су стекли злоупотребљавајући мултилатералне споразуме које у последње време напуштају, попут Париског климатског споразума или Споразума о иранском нуклеарном споразуму.
„САД ће ипак остати у саставу УН, као и у Савету безбедности и, наравно, чиниће много тога како би ослабиле организацију изнутра. Када је реч о томе ко би могао да замени САД у раду Савета, тај орган замишљен је тако да се његово руководство мења након одређеног периода. Једна држава не може два пута заредом да добије мандат да руководи Саветом. Очигледно је да ће бити некаквих промена, али оне неће променити логику и систем рада Савета за људска права“, каже Офицеров Бељски.
И Срећко Ђукић сматра да су се САД навикле на хегемонију од 1945. године на овамо, а посебно последњих деценија.
„Заиста мислим да није фер у међународним односима висину донација условљавати неким другим преимућствима, јер САД и без тога имају изразиту доминацију у међународним односима, без обзира на то што се свет променио и више није онакав какав је био пре десет или двадесет година. Међутим, ништа не треба да нас изненади јер се међународни односи данас налазе у једном геополитичком хаосу, а томе јако доприноси и политика Трампа и његове администрације. Са друге стране, политика Вашингтона доноси и неке позитивне помаке, попут ситуације са Северном Корејом, тако да не бисмо смели једнострано да судимо потезима САД и морамо их посебно посматрати“, оцењује Ђукић.
Он напомиње да хаос у међународним односима није само геополитички, већ и морални.
„Свет се налази у једној глобалној перестројци и ми заиста не знамо како ће се то завршити и на који начин ће свет доћи у неку нову тачку равнотеже. Овде се управо ради о томе, о новом позиционирању САД у тим будућим међународним односима. Оне се боре за што бољу позицију, по могућности неокрњену у било којем сегменту у односу на ону каква је била раније. Међутим, ту су нове растуће земље, силе, економије, од Кине, преко Индије и Бразила, до Русије. Зато не треба да нас изненаде још неки нови потези које ће сигурно чинити администрација у Вашингтону“, закључује Ђукић.
