Зехофер је наиме дао рок Меркеловој да до 1. јула са европским партнерима договори стратегију за ограничавање прилива миграната. По мишљењу бившег дописника из Берлина Мирослава Стојановића, упркос варничењу између Меркелове и Зехофера, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и Хришћанско-социјалне уније Немачке (ЦСУ), коалиција ће опстати.
Разлог за драму која потреса коалициони део владе Меркелове, како каже у емисији „Спутњик интервју“, треба тражити у чињеници да се у октобру одржавају избори у Баварској коју традиционално контролише Зехоферова странка, али је тамо, као и у другим покрајинама на таласу антиимигрантских осећања у успону десничарска Алтернатива за Немачку.
„Зато Зехофер затеже конопац“, истиче Стојановић.
Он рок који је постављен Меркеловој не види као ултиматум јер, како додаје, она не може да за десет дана постигне кохезију унутар ЕУ кад то није успела за две и по године.
„Од почетка, када је букнула мигрантска криза 2015, ЕУ се оштро поделила. Меркелова је из хуманих разлога отворила границе, али је то учинила исхитрено и изазвала отпор, посебно међу новим Европљанима, а нису је подржали ни Енглези који напуштају ЕУ, па ни Французи. Та расподела терета, који је пао највише на Немачку, направила је и унутрашњу драму у Немачкој, осоколила десничаре“, објашњава наш саговорник.
Према мишљењу германисте Јелене Волић, Немачка је отварањем врата избеглицама показала солидарност са чланицама ЕУ на ободу Медитерана, највише погођеним мигрантским таласом и уверена да и економски и структурно може да носи тај терет. Међутим, такву ситуацију искористиле су различите политичке опције да добију поене. Зехофер сада покушава да ограничи десни простор и ’опслужи те гласаче‘“, сматра Волићева, подсећајући да је Алтернатива за Немачку (АфД) сада водећа опозициона странка.
Алтернатива је освојила све покрајинске парламенте, умарширала у Бундестаг са готово 13 одсто, подсећа Стојановић и додаје да је та странка и у Баварској пустила јаке корене.
„АфД је опасна за све странке. Све традиционалне странке у септембру биле су губитници. Странка Меркелове имала је најтеже губитке од оснивања 1949. Ако би ЦСУ морала да дели колач с неким, ако би скочила АфД која им сада већ дахће за вратом, то би за њих био велики пораз. Цела битка је да се то некако избегне“, образлаже наш саговорник.
У покушају да испуни Зехоферов захтев, Меркелова је кроз билатералне контакте почела да договара европско решење за мигранте, разговарала је са италијанским премијером Ђузепеом Контеом, а са француским председником Емануелом Макроном договорила да је потребно ојачати спољне границе ЕУ и улогу Фронтекса, Агенцијом ЕУ за граничну и обласку стражу.
На питање да ли од договора о јачању спољних граница ЕУ балканске земље треба подиђе језа, Стојановић подсећа да је Меркелова својевремено, кад је отворила границе за избеглице, упозоравала да би, ако се зачепи балканска рута, у ровитом балканском тлу могло да дође до рата. Међутим, није успела да убеди Мађаре, Пољаке, Словаке, Чехе, а сад су им се прикључиле и Италија и Аустрија, које су добиле нове владе.
Од 2015. темепратура је порасла, упозорава Стојановић, који ипак сматра да, кад је реч о европском решењу за мигранте, треба сачекати самит ЕУ и видети да ли ће на њему бити понуђено нешто ново.
Волићева истиче да је тема миграната и миграција била дуго година запостављена и да има шири контекст глобализације. „Говоримо о сеоби народа. На делу су велики покрети које треба на неки начин политички контролисати, што Меркелова све време покушава“, објашњава Јелена Волић.
На питање да ли ће у Европи победити „трамповска матрица“ односа према мигрантима, односно њиховог рестриктивног пријема, Волићева примећује да „кад је неко узрочник ратова који производе избеглице, он нема право да на тај начин добија јефтине политичке поене“.
Стојановић оцењује да Немци ипак имају либералнији однос према азилантима јер је то део нечег што је везано и за њихову историју јер „имају осећај дуга према свим патницима“.
Немци су, подсећа он, и у Уставу забележили да имају неку врсту додатне обавезе према онима који траже азил.
„За немачку историјску свест, како је говорила и Хана Арент, избеглице су носиоци људских права. Они су авангарда људских права и то је дубоко укорењено у немачку демократску мисао“, сматра Јелена Волић, која верује да ће Немачка задржати хуманистички однос према мигрантима.
