Да наши фудбалери читају само албанске медије (овако је „Прешева јоне“ најавио данашњу утакмицу), тачно не би знали с ким ће на мегдан сутра. Да ли против „сајџија“ или можда неке „велике, велике Албаније“, која се простире ни мање ни више него преко целог Балкана, па све до Швајцарске.
Албанске колеге још сабраше да ће данас на нас ударити сила од 16 милиона душа. Кажу, 8 милиона у Швајцарској и 8 милиона Албанаца са Балкана. Математика лака. Све јасно.
Zhëger/Žegra kod Gnjilana, Šaćirijevo rodno mesto V R I S A K pic.twitter.com/RMY23E0vXE
— šparavalo (@Stefansparavalo) June 22, 2018
Па кад им сабирање добро иде, како не наставише да сабирају и другу страну? Знамо да не може свако да се разуме у све. Географија и математика нису блиске науке, али смо бар очекивали да, кад већ побројаше ко ће све да „удара на Србе“, знају и где ће се то одиграти. Није то много тешко наћи на карти. Једну велику зелену површину пресеца једна браон линија, која у једном тренутку прелази у плаву. То су планина и река Урал. Е, све десно од тога, па скоро до краја карте, до Јапана… Све је то Русија. А нас и Руса — 200 милиона. Па шта је 16 наспрам 200?
Лош сте теран за ту причу изабрали. Ако будете тамо, нисмо сигурно да не помислите у неком тренутку да нисте можда телепортовани у неки паралелни универзум, и да се све заправо дешава у Београду, Новом Саду, Крагујевцу или Краљеву.
Ваших „16 милиона гласова“ ни у лудилу неће надјачати оних других „200 милиона“. Прогутаће вас галама хиљаде децибела из грла загрљених Срба и Руса. Можете да претите Шаћиријем, Џаком и друговима… Можете навијати за њих целим срцем, целом душом… Можете призивати све савезнике, сабирати Албанце свуда по свету, аплаудирати сваком лошем потезу Ивановића, Стојковића, Коларова, Матића… Али не заборавите да сутра не играју ни Косово, ни Албанија, посебно не „велика Албанија“, она, коју тако лако сабрасте, до Цириха. Можете се можда и радовати победи на крају. Можете лумповати до зоре, славити по Тирани, Приштини, Скадру и прослављати туђе успехе, али Швајцарска нећете бити. А ни Швајцарска неће, на њену срећу, бити Албанија. Никад.
Вечерас се игра фудбал. Играју га две озбиљне екипе, две репрезентације које имају своје заставе, свој грб, своје химне, своје границе и момке који их представљају.
Маните се „математике“. У тој вашој бици, познавање географије је битније. Верујете нам на реч.
А ово је Калињинград данас:
