То је само теза, за сада не више од тога. Албанија би могла да постане централна земља за привремено прихватање избеглица. Председник Савета ЕУ Доналд Туск и аустријски канцелар Себастијан Курц први су представили идеју о формирању центара за тражиоце азила у Европи, али изван ЕУ.
У разговору за „Дојче веле“ на албанском, портпарол Владе Аустрије Петер Лаунски Тифентал потврдио је да се тренутно и са Албанијом разговара о формирању таквог центра. Међутим, Ендри Фуга, директор за комуникације и саветник албанског премијера, каже за „Дојче веле“ да нема никаквог захтева нити дискусије о том питању. Опозиција у Албанији то види другачије. Она чак оптужује Владу да избегличким центрима купује брже приступање ЕУ.
Полазна позиција
Балканска рута која иде преко Албаније и даље се користи. Избеглице долазе углавном преко Средоземног мора, али Италија, Малта и Грчка више не желе да их прихватају у великом броју. А Европска унија и Немачка желе да се отарасе оних којима није одобрен азил. Какве то има везе са Албанијом?
Предност Албаније
Мала балканска држава лежи дуж избегличке руте и на Средоземном мору, одакле долази већина избеглица које у Европу крећу бродовима. Лука Драч има довољно капацитета да прими веће контингенте избеглица. Бродови са избеглицама, које би пратили бродови Фронтекса, могли би да пристану у Драчу, а избеглице би потом биле регистроване на албанском тлу. Ако се испостави да немају право на азил, били би директно враћене у своје земље, а потенцијални азиланти могли би да буду послати у ЕУ.
За земље ЕУ је посебно атрактивно то што Албанија није део Уније. У њој не важе прописи ЕУ, као што су Шенгенски споразум или Даблински уговор. Међутим, Албанија је чланица НАТО-а и стога је усидрена у безбедносном савезу западних држава. У Албанији тренутно настаје антитерористички центар Алијансе. Поред тога, на северу Албаније налазе се високе планине, што значи додатну, природну сигурност граница.
Да ли је Албанија спремна?
Албанија има пуно искуства у збрињавању избеглица: 1998. и 1999. године је примила и до милион становника Косова.
Осим тога, у земљама Западног Балкана је током избегличке кризе 2015. године изграђен значајан капацитет за пријем миграната. Ти пријемни центри су до сада практично неискоришћени, а у албанским медијима се наводи да се тамо тренутно налази само неколико хиљада људи.
Портпарол УНХЦР-а за Југоисточну Европу Невен Црвенковић потврдио је за ДВ да је Албанија од 2017. године удвостручила своје капацитете. У међувремену, министар унутрашњих послова Фатмир Ксафај води низ билатералних разговора у европским престоницама, а у четвртак, 21. јуна, био је у Берлину. Тема разговора је била и миграција.
Шта би ЕУ имала од тога?
За разлику од Либије, Албанија је сигурна земља на европском тлу, али на вратима ЕУ. Албанија такође жели да постане чланица ЕУ и стога је спремна да се придржава стандарда Уније, попут људских права. УНХЦР потврђује да Албанија добро третира избеглице.
То су све тачке које Либија, о којој се расправља као алтернативи, не испуњава. Пре свега, ЕУ тамо не може да делује као регулаторна власт. Либија је држава без структуре и лидера.
Шта би од тога имала Ангела Меркел?
Немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер је на свом последњем састанку с аустријским канцеларом рекао да подржава идеју о миграционим центрима ван ЕУ. Портпарол Немачке Владе Штефен Зајберт, с друге стране, то у среду, 20. јуна, није желео да коментарише због специјалног самита ЕУ који се одржава у недељу у Бриселу.
Могући „албански дил“ имао би огроман значај за опуштање у спору унутар Немачке. Албанија би била „хумано“ решење. И безбедносни захтеви Зехофера били би испуњени: контролисани поступци за проверу избеглица под надзором ЕУ, али изван ње. Хорст Зехофер би могао да буде задовољан и то да прода као успех током предстојеће изборне кампање у Баварској. Криза Савезне владе Немачке фактички би била окончана.
„Албанско решење“ могло би да буде корисно и за Албанију. Социјалистичка Влада у Тирани под притиском је конзервативних кругова у Немачкој, посебно ЦДУ. Препорука за самит ЕУ о отварању преговора о придруживању са Албанијом доведена је у питање због ствари које се тичу правне државе. Албанија би ту могла да профитира од споразума о избеглицама, јер би земље ЕУ сигурно биле захвалне Тирани за такво решење миграционе кризе.
Све у свему, било би то соломонско решење у духу балканске пословице: „И вук сит и овце на броју“. Оно би било прихватљиво за све: за Европску унију, за Албанију, али и за Ангелу Меркел и Хорста Зехофера.
Дојче веле
