Према речима Чижова, руска страна није против ширења ЕУ, јер свака држава има право да самостално доноси одлуке, али је даље ширење НАТО-а „нешто друго“.
„Ширење НАТО-а је нешто друго. То је у суштини покушај да се претњама и изазовима 21. века пружи отпор средствима из 20. века“, објаснио је Чижов.
Он је изјавио да могуће ширење Алијансе може имати последице.
„Наравно, ми нећемо бацати нуклеарне бомбе… Као што сам рекао, свака држава има право да доноси одлуке и прави своје грешке. Међутим, постоје грешке које имају последице“, закључио је дипломата.
С друге стране амерички државни секретар Мајк Помпео затражио је од француског министра спољних послова Жан-Ив Ле Дријана да не блокира приступање Македоније у НАТО и ЕУ.
Помпео је апеловао на Ле Дријана да подржи упућивање позива за чланство Македоније у НАТО, као и отпочињање приступних преговора са ЕУ после потписивања споразума Атине и Скопља о имену Македоније, саопштила је портпаролка Стејт департмента Хедер Ноерт.
Раније је грчки министар спољних послова Никос Коцијас изјавио да ће се Француска и Холандија вероватно успротивити отварању преговора о приступању Македоније ЕУ и одбацити кандидатуру Албаније на Савету ЕУ за спољне послове у Бриселу и Самиту ЕУ у четвртак и петак наредне недеље.
Коцијас је током конференције за новинаре на Родосу рекао да су две земље уложиле приговоре, пренео је грчки лист "Катимерини".
Грчки министар је рекао да су и Немачка, Данска и Луксембург у писму изразиле сумњу да ли су Македонија и Албанија довољно напредовале да би "заслужиле" отварање преговора о приступању, али да су касније повукле своје сумње.
Парламент Холандије у четвртак је гласао против евентуалне кандидатуре Албаније, али се случај Македоније одвојено разматра, док немачки посланици подржавају преговоре са Македонијом, али под строгим условима. Француска је у потпуности одбацила кандидатуру Албаније, а сматра да је улазак Македоније у НАТО за сада „адекватна награда“.