Вест о откривеном складишту наоружања близу џамије у селу Матузићи код Добоја дошла је само дан пошто је, позивајући се на документа страних обавештајних служби, РТРС објавила да Сарајево наоружава паравојску — за случај рата.
У тим документима је наведено да од средине 2012. године наменска индустрија Федерације БиХ плански, по налогу СДА, тајно ради на изради тешког наоружања и муниције за потребе паравојних формација Бошњака у случају избијања нових сукоба.
Козомара напомиње да се на територији Федерације БиХ налазе фабрике наоружања, у Витезу, Травнику… које су им остале још из времена некадашње СФРЈ.
Када је потписан Дејтонски споразум и формирана армија БиХ, Срби су, како каже, врло наивно, под притиском међународне заједнице, без размишљања, потпуно уништили и пешадијско и артиљеријско и оклопно наоружање које им је преостало од Војске РС.
„Бошњаци су били много мудрији. Део су склонили и на основу тих узорака наставили производњу у својим војним фабрикама. То се открило тек недавно када је Бакир Изетбеговић рекао да они имају развијену наменску индустрију која годишње произведе и извезе за око 650 милиона конвертибилних марака (око 320 милиона евра), а да део тог наоружања остављају, како је он рекао, за не дај боже“, подсетио је Козомара.
Изетбеговић се том приликом хвалио вишецевним бацачима ракета, хаубицама великог домета, чији је домет наводно 50 километара, за разлику од оних ЈНА чији је домет 25 километара. После тих изјава лидера СДА, Република Српска је, напомиње саговорник Спутњика, тражила истрагу међународне заједнице која је и наредила уништавање наоружања. Међутим, та иста међународна заједница је одговорила да је реч о занемарљиво малом броју наоружања и да они нису ништа приметили.
„Међутим, јуче је откривено огромно складиште непосредно уз џамију у селу Матузићи код Добоја са разним врстама наоружања и муниције. Дакле, очигледно је да су они тајно производили и склањали наоружање на локације за које су мислили да ће остати неоткривене“, каже Козомара и додаје да то значи само једно, да ће и оружјем покушати да угуше Српску.
„Покушавали су то разним мерама, финансијским, политичким, суђењима и када им све то није пошло за руком, а од тих перфидних притисака је РС још и ојачала, очигледно размишљају да, како је рекао Бакир Изетбеговић, ако једног дана затреба, поваде наоружање и поново покушају насилно да протерају Србе са ових простора. Шта је могуће и шта ће се догађати тешко је предвидети“, истиче овај аналитичар.
Председник београдског Форума за тероризам и транзицију безбедности Милан Пашански сматра да је то очигледно припремање свих бошњачких потенцијала за неки Дан Д који ће можда да уследи, а можда и неће, али, како каже, они очигледно не губе време. Реч је, каже, о дозираном приступу, стварању атмосфере. Подсећа да је готово 5 милиона долара убачено у медијску сферу ради стварања проблема или рушења председника Српске Милорада Додика. Ово су ти додатни притисци који се наравно праве у обавештајним кухињама и који се по потреби лансирају, напомиње стручњак за тероризам.
Пашански напомиње да га најновије вести нимало нису изненадиле.
„Они одавно лагано раде тај посао, припремају се за тренутак када стигне наредба да је прави моменат, рецимо, за неку акцију, која би се евентуално испровоцирала, попут Маркала, да могу да делују. Тамо је врло запаљива атмосфера, тај некакав фитиљ је све краћи и краћи. Он је одавно упаљен, за сад лагано тиња и врло је ровита атмосфера“, оценио је саговорник Спутњика.
Напомињући да је у БиХ обавештајни фактор присутан, он додаје да се овакве вести лансирају по потреби, када дође прави тренутак за то.
Он је подсетио на терористички акт када је у Зворнику нападнута полицијска станица, што је, како истиче, заправо била порука Србима с обе стране Дрине.
„Ово је нека слична прича која се шаље на обе стране, јер је сваки терористички акт или овако лансирана прича заправо медијски чин, наравно, брижљиво избалансиран, за који је прецизно одабран тренутак. То би могла бити и ова прича чија је порука — ако РС и даље буде мислила својом главом, а самим тим и деловала, онда су могући свакојаки исходи, па укључујући и оружани“, оцена је стручњака за тероризам.
Пашански сматра да је објављивање документа страних обавештајних служби о активностима о наоружавању паравојних структура око СДА још од 2012. године у ствари порука да претње нису мртво слово на папиру, да се не прети празном пушком, већ да иза тога већ дуже време стоје озбиљне припреме.
„Ситуација је само на површини мирна, а испод се свашта кува“, каже за Спутњик Пашански.
Позивајући се на саговорника блиског безбедносним структурама у БиХ, „Срна“ је средином априла објавила да је продаја оружја највећи криминал над којим пуну контролу једино има СДА. Уместо да наменску индустрију надгледа Министарство одбране БиХ, то је, како је наведено, у ингеренцији Министарства енергије, рударства и индустрије ФБиХ преко којег СДА контролише тај посао.
Производња оружја у БиХ је сваке године већа за 30 одсто, а стратешки партнер у томе је фирма „Ховел машин“ која управља у пет од укупно шест фабрика наменске индустрије у ФБиХ, тврди извор „Срне“. Уз то, нико осим СДА нема евиденцију о томе колико оружја остаје за домаћу употребу коју спомиње лидер те странке Изетебеговић, навела је „Срна“.
Према законима који су у БиХ на снази, део опреме и наоружања који је произведен у фабрикама у БиХ без сагласности дирекције за наоружање и Председништва БиХ, не може ићи у Оружане снаге БиХ на употребу, нити се ти производи могу отуђити или уступити било коме без те сагласности.
