Иако смо сигурни да у послу фудбалског судије има и лепих ствари, позитивног адреналина, посматрач са стране то тешко може да види. Потрошите много година и енергије да бисте научили правила (која се често мењају) и одржали физичку кондицију, а све зарад тога да би се на вас 90 минута драло 22 играча, два тренера, десетине хиљада навијача и пола планете испред ТВ екрана, убеђени да сте направили грешку.
Све то нимало не делује безазлено и фер, осим када заиста начините грешку, попут оне коју је на утакмици Србија — Швајцарска начинио судија Феликс Брих, не досудивши пенал за српску репрезентацију, иако су се Митровићу око струка окачила два швајцарска репрезентативца.
Али, није Брих једини фудбалски судија који се огрешио о принципе свог заната. Ево још неких примера из историје Мундијала. Да је у њихово време постојао ВАР систем, можда би историја фудбала изгледала потпуно другачије.
Али Бин Насер (Аргентина — Енглеска, Мексико 1986.)
Ово је можда најчувенија судијска грешка свих времена. Марадона се пробио напред, Валдано му је додао лопту која је лебдела у ваздуху. И Марадона и Шилтон су скочили на њу. Можда најбољи фудбалер свих времена лопту је убацио руком у гол, а туниски судија Али Бин Насер остао је неумољив пред жалбама енглеских репрезентативаца. Аргентина је победила са 2:1, прошла у полуфинале где је победила Белгију, а у финалу је победила Западну Немачку и тако постала светски првак. Енглези су се утешили тиме што је Гери Линикер постао најбољи стрелац првенства са 6 постигнутих голова. Линикер је недавно коментарисао суђење Бриха у утакмици Србија — Швајцарска и оценио да се радило о чистом пеналу над Митровићем. Али, још сигурно памти Марадонину „божју руку“…
Чарлс Корвер (Западна Немачка — Француска, Шпанија 1982.)
У полуфиналу светског купа у Шпанији 1982. године, западнонемачки голман Харолд Шумахер починио је један од најгорих прекршаја у историји фудбала. Игноришући лопту, дивљачки је налетео на француског дефанзивца Патрика Батистона, који је остао на земљи без свести. Батистон је тада повредио неколико пршљенова и изгубио три зуба, а касније је упао у кому. Судија Корвер није свирао чак ни фаул за Француску, а камоли да је Шумахеру показао црвени картон. Свет је био шокиран, а Немачка је прошла у финале. Међутим, због Шумахеровог безобзирног понашања, нико није навијао за Западну Немачку. У финалу је победила Италија.
Хенинг Лунд Соренсен (Шпанија — Југославија, Шпанија 1982.)
Иако су је светски медији прогласили за фаворита, Југославија је своје учешће на светском првенству у Шпанији 1982. године завршила неславно, а за то је у великој мери одговоран и дански судија Соренсен. Пруживши бледу партију против Северне Ирске (0:0), Југославија је играла против домаћина Шпаније, којој је такође била потребна победа. Већ у 10. минуту, Гудељ је савладао Арконаду, а Шпанци су изједначили у 14. минуту после једне од највећих грешака у историји фудбала.
Зајец руши једног Шпанског играча, барем метар ван казненог простора. Међутим, Соренсен показује на белу тачку. Лопез Уфарте пуца, а Пантелић, у том тренутку један од најбољих голмана у Европи, брани. Али Соренсен доноси одлуку да се пенал понови, јер се Пантелић кретао. Oвај пут Хуанито погађа мрежу. Нашим играчима било је тешко да се после свега саставе са игром и из меча који се играо у Валенсији излазе као губитници (2:1). Према сопственим речима, Пантелића целог живота прогања то што није одбранио тај пенал.
Али Хусеин Кандил (Мексико — Салвадор, Мексико 1970.)
Прво учешће Ел Салвадора на светским првенствима требало је да буде разлог за славље. Међутим, оно што им се догодило на утакмици против домаћина Мексика, тешко да може да се опише речима. Судија Кандил свирао је слободан ударац за Салвадор, али у општој конфузији, слободан ударац извео је Мексико и постигао гол. Кандил, уместо да понови ударац за Салвадор, свира гол за Мексико. Играчи Салвадора одбијају да даље играју, испуцавајући лопту са центра у трибине. Како би смирио ситуацију, Кандил раније свира крај полувремена, а у другом полувремену Мексико постиже још три гола.
Хорхе Ларионда (Енглеска — Немачка, Јужна Африка 2010.)
Иако су Немци водили са 2:0, Енглези се у овом осмофиналном мечу нису дали тако лако. На центаршут Џерарда Апсон реагује муњевито и убацује лопту у мрежу. Међутим, после шута Лампарда, лопта се од пречке одбија иза гол-линије и излази из гола. Иако је било јасно да се ради о очигледном голу, Ларионда и његови помоћници показали су да се игра настави.
Да је гол признат, резултат би био 2:2 и игра би добила сасвим други ток. Међутим, овако су Немци победили са 4:1 и осветили се за „онај гол“ из 1966.
Тофик Бахрамов (Енглеска — Западна Немачка, Велика Британија 1966.)
Погодак којим је Џеф Харст довео у вођство репрезентацију Енглеске у продужетку финала Светског првенства 1966. године сматра се најконтроверзнијим голом свих светских првенстава. У 101. минуту Харст је у близини једанаестерца преварио једног немачког играча и снажно шутнуо. Лопта се одбила од пречке и пала око гол-линије, а до данас није утврђено да ли је пуним обимом прешла црту. Са тим се не би сложио совјетски линијски судија Тофик Бахрамов, који је показао да се ради о регуларном голу. Енглеска је постала светски првак, Харст је ушао легенду, а његов гол је постао „онај гол“.
