Уочи свечаног отварања Народног музеја, велелепног здања на Тргу републике, који ће после 15 дугих година коначно испунити посетиоци, нису узбуђени само запослени музеалци, кустоси, историчари уметности… Усхићеност, заједно са многобројном публиком која ће увеличати овај догађај, деле и запослени у Министарству културе, у шта нас уверава помоћница министра културе и информисања Данијела Ванушић. У разговору за Спутњик она подсећа да је у петнаестогодишњој бици за отварање музеја Министарство културе учествовало у различитим фазама и са различитим успехом. Никада, каже, није било сумње да ће тај дуг и мучан пут бити успешно окончан, али су велику неверицу у одређеним тренуцима изазивали рокови.
„Рокови су, као што знамо сви, продужавани, пролонгирани, различите околности су утицале да до тога дође, али никада није било сумње да ће Народни музеј бити отворен. Бројни низ корака које је неопходно спровести да би дошло до реконструкције, адаптације једног здања као што је зграда Народног музеја, а затим и саме поставке Народног музеја, јесте нешто што је захтевало време. Да ли је то време знатно дуже од очекиваног? Могуће је, али није никада постајала бојазан или сумња да неће доћи до отварања ове куће културе“, објашњава Ванушићева.
На питање да ли је Министарство у неким фазама било једноставно немоћно да учини више или је постојала врста небриге, наша саговорница истиче да се у јавности обично заборавља чињеница да у Србији никада није рађена тако велика реконструкција толико значајне институције културе и комплексних фондова које музеј баштини.
„Самим тим треба имати у виду да је то на неки начин пионирски покушај. Свака гарнитура или поставка људи која је учествовала у реализацији тог пројекта је у датим околностима доносила одређене одлуке, које, како се нажалост показало, нису увек водиле ка крајњој реализацији. Све је пролонгирано до 2013. године, када је сагледано да је најнеопходније увести фазну динамику рада, да се зна по фазама шта ће се када радити, од временског прегледа извођења, до прегледа трошкова. Чак је и тада дошло до одређених одлагања.“
Саветница из Министарства културе наглашава да су на реконструкцији и адаптацији зграде Народног музеја и његове поставке радили искључиво домаћи извођачи и аутори.
„Посебно је била захтевна израда мобилијара. Код нас до сада није било тако великих и захтевних поставки у музејима и самим тиме израда витрина по савременим музеолошким стандардима захтевала је и добро дизајнерско решење, али и изванредно схватање, довитљивост и знање самих извођача. Сви извођачи су из Србије и они су изванредно одговорили том захтеву“, објашњава она и додаје да се са Народним музејем не завршава прича о обнови институција културе у нашој земљи.
„Министарство културе тренутно ради на завршавању адаптације Народног позоришта у Суботици које траје од 2003. године, а почели смо да интензивирамо и рад на изради депоа за Народну библиотеку Србије“, открива саветница Данијела Ванушић.
