Истом пресудом некадашња секретарка Владе Србије Живка Цица Кнежевић осуђена је на годину и по дана затвора, а тадашњи директор „Дипоса“ Милош Лончар на годину дана због кривичног дела злоупотреба службеног положаја, а Марковићева јер их је подстрекивала на извршење тог дела.
Марковићева је осуђена у одсуству, јер је недоступна правосудним органима Србије и за њом је 2005. године расписана међународна потерница.
Суд је због тога оставио на снази решење о одређивању притвора од 17. априла 2003. године.
Ова првостепена пресуда објављена је након скоро 15 година од покретања кривичног поступка.
Осуђени, њихови браниоци, као и тужилаштво имају право да на ову одлуку суда уложе жалбу Апелационом суду у Београду.
Према оптужници, као председница дирекције ЈУЛ-а, поједине, тадашње чланове Комисије Владе Србије за доделу станова подстрекивала је да доделе стан дадиљи свог унука Илони Пешић, иако она није испуњавала законом предвиђене услове.
Суђење Марковићевој раздвојено је почетком ове године од процеса који је 11. јануара окончан пресудом којом су Бранислав Ивковић и директор Савезне управе царина Михаљ Кертес ослобођени оптужби, док је Живка Цица Кнежевић ослобођена дела оптужби, а за друге јој се суди и у овом у процесу са Марковићевом.
У поступку поред њих две оптужен је и Лончар, док је поступак раздвојен према Данилу Пантовићу који је тренутно амбасадор Србије на Куби.
Што се тиче Марковићеве, представници Генералног тужилаштва Руске Федерације 2010. године саопштили су да она у тој држави ужива статус политичке избеглице и да не може да буде ухапшена по потерници српског Интерпола која је расписана за њом 2005. године и још је на снази.
На овој оптужници је и некадашњи шеф Државне безбедности Јовица Станишић, али је суд донео одлуку о прекиду поступка против њега због поновљеног суђења за ратне злочине који се против њега води пред Механизмом у Хагу, који је наставио рад недавно затвореног Хашког трибунала.
Танјуг
