Припремање Европске уније за „најгори сценарио“ са Вашингтоном је много више лична преокупација председника Европског савета Доналд Туска него реална слика стања позиције Брисела у односу на САД. Такав његов став неће добити подршку већине у ЕУ. Бар до новембра… Тако сматра аналитичар новосадског Центра за друштвену стабилност Предраг Рајић, који је за Спутњик коментарисао позив који је Туск у среду, дан уочи самита ЕУ у Бриселу, упутио шефовима држава и влада Уније.
„Надајући се најбољем, верујем да морамо бити спремни да припремимо нашу Унију за најгори сценарио с Вашингтоном“, написао је Туск, додајући да су упркос „неуморним напорима очувања јединства Запада, трансатлантски односи под огромним притисцима политике председника Трампа“ и да поделе надилазе трговину.
На питање Спутњика шта је Туск мислио када је говорио о „најгорем сценарију“ у односима са САД, да ли је реалност заиста таква или је из председника Европског савета проговорио клинтониста који никада није крио да је противник Трампове политике, Рајић подсећа да од избора Трампа за председника САД Туск против њега води неку врсту крсташког рата унутар европских институција.
У оцени Тусковог позива за самит мора се, сматра он, узети у обзир то да је Туск, генерално гледано, увек био опрезан према САД и залагао се за уједињену Европу еманциповану од утицаја Вашингтона.
„Друга битна ствар је тај његов лични став. Он јесте клинтониста и он гаји одређене резерве и негативне политичке ставове спрам Трампа лично и републиканаца генерално, тако да мислим да је он одлучио да искористи ову прилику како би своју агенду ставио на дневни ред и да за то нађе неке савезнике у Европи“, истиче новосадски аналитичар.
По његовом мишљењу, Туск ће сигурно наићи на извесну подршку појединих политичара и државника у ЕУ, али она, ипак, неће бити претежна.
Рајић подсећа да је је Туску остало још око годину дана мандата на месту председника Европског савета и да ће то покушати да искористи за своје лично позиционирање у Европи, како би своју политичку будућност учинио извеснијом. Поготово што његова политичка опција није на власти у Пољској, где су у једном тренутку чак разматрали и његово повлачење са садашње функције.
„Најгори сценарио“ у односима ЕУ и САД би, претпоставља Рајић, био да се садашњи сукоб са економског терена, који су изазвале америчке царине на ЕУ челик и алуминијум, пренесе на политички и војни.
„Туск је неко ко заговара уједињену Европу и, у одбрамбеном смислу, заговара заједничке оружане снаге у ЕУ, али чињеница је да у овом тренутку за тако нешто не постоји консензус ни у такозваној стaрој ни у такозваној новој Европи“, каже саговорник Спутњика.
Он пре свега очекује неку врсту амортизације, да ће се Берлин и Париз трудити колико год је могуће да умање потенцијални трговински сукоб са САД и да управо не дозволе његово преливање на политички и на неки други ниво.
Рајића на овај закључак наводи и чињеница да је ЕУ на протекционистике мере САД одговорила с једне стране симболично. Контрамере ЕУ, односно њен финансијски одговор од три милијарде евра, колико ће бити вредна увезена америчка роба коју ће царинити ЕУ је, сматра он, благ одговор.
„Мекан одговор ЕУ је опипавање терена и повлачење симболичних потеза. Мислим да Брисел из било ког трговинског рата са Америком не може да изађе као победник и ЕУ ће амортизовати сукоб, не дозволивши да се он распламса“, оцена је Рајића.
Овај аналитичар подсећа да Америку у новембру чекају избори за Представнички дом и трећину Сената, тела у којима сада већину имају Трампови републиканци. Зато сматра да ће ЕУ сачекати новембар и да до тада неће повлачити никакве нагле потезе које би Туск прижељкивао.