Истраживање које је прошле године радио Покрет за заштиту потрошача о Примени правилника о декларацијама, означавању и рекламирању показало је да више од 60 одсто реклама презентује неистиниту поруку, а у пре две године рађеној анализи закључак је био да је више од половине реклама које се односе на дечју храну у супротности са препорукама Светске здравствене организације.
Лажне рекламе као и ПР текстови, који су пласирани без јасно назначене информације да је реч о реклами „бомбардују“ нас са циљем да се одлучимо за нечију услугу, производ, често и лек.
Закон каже да тржишна инспекција има надлежност да по пријави, или по службеној дужности, реагује и забрани такво рекламирање. У зависности од тога какав се производ рекламира, надлежности су подељене између тржишне, здравствене, санитарне, ветеринарске, пољопривредне инспекције, па и Ратела.
О томе како да се потрошачи заштите од ових маркетиншких превара и несавесни оглашивачи казне и спрече у даљим обманама у данашњој емисији Енергија Спутњика Јелица Путниковић разговара са Гораном Паповићем, председником Националне организације потрошача Србије и Цвијетином Миливојевићем, директором Агенција за односе с јавношћу и маркетинг Прагма.
