Сви актери су свесни последица до којих би довео раздор сестринских партија које су на челу Немачке. Зато саговорница Спутњика сматра да ће ипак доћи до компромиса по мигрантском питању које је семе раздора између Ангеле Меркел и њене Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и министра унутрашњих послова Хорста Зехофера, лидера Хришћанско-социјалне уније Баварске (ЦСУ).
Спор око мигрантског питања између Меркелове и Зехофера који траје готово месец дана кулминирао је оставком коју је Зехофер понудио на место министра унутрашњих послова. Волић ипак сматра да ће после данашњег сусрета Меркелове и Зехофера доћи до компромиса који ће сачувати владајућу коалицију у Немачкој, али и истиче да ће тај блок из овог конфликта изаћи ослабљен.
„Просто не могу да замислим ниједно друго решење. Мислим да су сви свесни последица уколико би дошло до раздора“, каже Волић за Спутњик.
На питање да ли су Зехоферови потези везани и за његово позиционирање пред покрајинске изборе у октобру у Баварској, она одговара потврдно. Додаје, међутим, да тај политички смер који тренутно има ЦСУ Баварске није везан само за Зехофера, него за партијско вођство, које, судећи по ономе на шта указују аналитичари у немачким медијима, није у потпуној сагласности са оценом чланства у Баварској.
„Ово је, на неки начин, појединачни окршај везан за неколико проминентних политичара. Пре свега је напад на канцеларку Меркел, али ја мислим да подршка њој не долази само из блока хришћанских демократа него и из других политичких опција из других партија“, напомиње Волић.
Она у прилог томе напомиње да је Меркелова на управо одржаном самиту ЕУ у Бриселу већ направила компромис по питању мигрантског питања јер је попустила и у суштини пристала на одређена ограничења по питању азила, што представља пооштравање досадашње немачке отворености према мигрантима.
На констатацију да тај компромис којим је направила значајан корак према европским партнерима не задовољава и Зехофера, саговорница Спутњика каже да он очигледно игра на неке друге политичке концепте који досад нису познати у немачкој политици која је, пре свега, ишла на компромис и сложност политичких играча чак и оних који су у другом политичком блоку.
„Сада се јавио феномен да једна од покрајина, највећа и привредно најснажнија, почиње да води своју сопствену политику. Тако делује“, каже Волић, оценивши да се много спекулише и гледа у правцу политичких вођа. Она, ипак, сматра да суштину немачке демократије и даље чине њени грађани чији се глас још није чуо, а за то ће бити прилика у октобру на покрајинским изборима у Баварској.
Публициста и руководилац Московског политиколошког клуба Евгениј Бењ каже да се у Немачкој у последње време ситуација са избеглицама компликује, па се овако нешто могло и наслутити.
„Немачка је живела по одређеним шаблонима, живела је сложно имајући у виду да је модел Меркелове био закон за читав приступ и европску политику уопште, поводом миграната и избеглица. Управо је Меркелова била заговорница система квота и она је подржавала идеју да Немачка буде та која ће распоређивати невољнике који су пристизали у Европу преко других земаља“, подсећа Бењ.
На примедбу како Меркелова сада мења причу и да би требало детаљно и изнова осмислити и чак могуће пооштрити политику према мигрантима, руски публициста напомиње да управо зато министарство унутрашњих послова не само Немачке него и других европских држава не знају заправо шта да раде.
„ЕУ није у стању да се избори са оволиким миграцијама и рекама људи који хрле за бољим животом. Министарствима унутрашњих послова у целој Европи је реално веома тешко. Чињеница да је Зехофер понудио оставку највише говори о томе да је ситуација запала у ћорсокак“, истиче Бењ.
По оцени саговорника Спутњика, понуђена оставка министра унутрашњих послова Немачке указује на то да ће читава ЕУ заиста коначно морати да предузме неке кардиналне мере, како би се мигрантска криза коначно решила.
А по оцени Волићеве, како год се завршио спор Меркелове и Зехофера, не треба очекивати неки велики земљотрес у Немачкој јер је устав предвидео процедуру за сваку ситуацију. Спор се, како каже, доживљава драматично зато што је у питању држава са веома стабилном политиком, стабилном државном структуром и партијском организацијом. Подсећа, међутим, да је у новијој историји Немачке било и влада кратког даха, као и оставки на канцеларску функцију попут оне Вилија Бранта 1974. године.
Мада тренутна ситуација у Немачкој делује, како каже, доста ровито, то се, по оцени Волићеве, уклапа у све што се дешава у ЕУ.
„Долази до померања, до партијских прегруписавања и некако ми то делује све то ипак очекивано без неких великих ломова. У сваком случају, ова тренутна ситуација није добра за хришћанско-демократски блок, конзервативце“, напомиње она, указујући на оцену појединих немачких аналитичара да, како су били сведоци смањења Социјалдемократске странке која је дошла на свој историјски минус, сада присуствују смањивању тог конзервативног блока.
„То значи да ће се у немачком парламенту вероватно у будућности, осим те велике четири странке које смо до сада познавали, појавити нове, као што се то десило у Холандији где има 12 странака, а ипак се и даље она сматра стабилном демократијом. Долази нова фаза“, закључила је Волић за Спутњик.
