Све је почело од најаве британског конзервативног дневника „Тајмс“ да Велика Британија у БиХ шаље додатних 40 припадника специјалних снага с циљем да се, током октобарских избора, спречи мешање Русије, а настављено је изјавом британског министра одбране Гевина Вилијамсона да такве активности показују британску посвећеност да у БиХ буду спроведени праведни и поштени избори, као и да не дође до „штетних“ утицаја споља.
С обзиром да у историји не постоји преседан у којем је страна војска у некој држави обезбеђивала поштовање изборних процедура, већ само интересе сопствене земље, британске најаве су у Републици Српској изазвале оправдани гнев власти и грађана.
Вилијамсонова најава покренула је и реакцију Амбасаде Русије у БиХ и одмах потом британски политичари почели су да ретерирају у својим ставовима — није, наводно, у питању борба против руског утицаја, већ јачање снага Еуфора.
Сада Британци прете и кажу да председник РС Милорад Додик измишља лажне претње, што може да угрози дугорочне односе Велике Британије и РС.
Тако се, после идеје да се први пут у светској историји војна сила брине о поштеном спровођењу избора, појављује и идеја о угрожавању дипломатских односа између једне суверене државе и једног дела друге суверене државе.
Британски арсенал дипломатских мера за спуштање односа са РС не носи са собом ништа ново што у британској политици према српском народу није виђено у последња два века, каже некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.
Што се тиче конкретних мера против РС, он наводи да Лондон може да спусти односе са Бањалуком на најнижи могући ниво и да дâ предност централним органима у Сарајеву.
„То може да буде на политичком плану, у домену комуникација и односа, то може да буде на економском плану, у домену инвестиција и свега онога што би могло да дође из Велике Британије и треће, у афирмацији јединствене БиХ, и на унутрашњем и на спољном плану, залагањем за федерализацију, оно што је иначе политика Велике Британије. То није ништа ново“, каже Миливојевић.
Својим ставом, односно претњом, Велика Британија даје до знања три ствари, објашњава Миливојевић. Прво, да јој смета политика коју води Бањалука.
„Даје до знања оно што је нама већ познато, да имају примедбе на Додика и на политику РС која се противи федерализацији БиХ, односно која се противи интересима које заступа Велика Британија, која се противи специјалним везама и афирмацији српског питања. Друга ствар, оваквим реакцијама показује да политика Бањалуке има ефекта и да производи дејства која су супротна интересима Велике Британије“, каже Миливојевић.
Трећа ствар је, каже Миливојевић, глобални антируски моменат у којем британска политика третира Србију и српски народ као део руских интереса. Он цитира српског историчара Милорада Екмечића који је својевремено записао да је србофобија рукавац русофобије.
„Треба рачунати да Велика Британија сада када излази из ЕУ пројектује своју самосталну политику да опет буде антируска. Подсећам на изјаву Терезе Меј у Скопљу да ће Британија учинити све да спречи руски утицај на Балкану и да ће Лондон ако треба бити носилац акције против тога. Према томе, сасвим је сигурно да се у то уклапа српско питање на Балкану, као целина, а у том контексту и положај РС, специјални односи, афирмација РС кроз политику коју сада води Бањалука“, закључује Миливојевић.
