За саму Русију санкције су биле подстицај за развој производње коју је навикла да купује у Европи, првенствено пољопривредних производа, истиче званичник УН.
„А када сам посетио Брисел, генерални секретар Европске федерације пољопривредних произвођача ми је рекао да они не могу да компензују губитке од затварања руског тржишта и да није фер да мала пољопривредна газдинства у Европи треба да плате политичке противречности између ЕУ и Русије“, објаснио је Џазаири.
Он је истакао да се Русија прилагодила санкцијама, док је највеће губитке претрпело европско тржиште. Али сада се Европа суочила са такозваним секундарним санкцијама, а европске компаније са новим захтевима да свој бизнис воде у складу са америчким законом.
„Проблеми великих земаља које уводе санкције једне против других су што су они део ланца производње која је већ глобализована“, рекао је он и додао да санкције уведене Москви, између осталог, утичу и на америчке произвођаче.
„Овај приступ је застарео и не можете да погодите Русију а да не погодите саме себе“, прецизирао је саговорник агенције.
Џазаири је такође изразио уверење да је неопходно да се спроведе детаљна истрага о утицају санкција не само на земљу којој се уводе, већ и на сопствено и светско тржиште. Према његовом мишљењу, таква истраживања нису спроведена приликом увођења санкција против Русије, које су наметнуте из политичких разлога.
Односи између Русије и западних земаља погоршали су се због ситуације у Украјини и на Криму. Запад је Русији, оптужујући је за мешање, наметнуо санкције. Москва је предузела реципрочне мере, повела политику замене увоза и више пута изјављивала да је контрапродуктивно да се са њом разговара језиком санкција.
При томе је Русија више пута наглашавала да није страна у унутрашњем украјинском сукобу и предмет Минских споразума о решавању ситуације у Донбасу.
