Није први пут да се протеклих година, па и деценија, прети затварањем стратешки важног Ормуског пролаза, који пропусти 20 одсто светске трговине нафтом и 35 одсто укупне светске трговине која се одвија поморским путем. Та претња, међутим, до сада никада није остварена, па се намеће питање колико је најновија реална и могућа. Иран је управо најавио да ће блокирати испоруку нафте у Персијском заливу кроз Ормуски пролаз у случају да му САД врате санкције које су биле укинуте пре закључивања нуклеарног споразума и уведу забрану на продају нафте.
Саговорник Спутњика, спољнополитички коментатор Немања Старовић указује да блокада тог пролаза представља један од оних потеза који имају вредност док год висе у ваздуху као претња. И та претња је, како каже, разумљива са моралног становишта с обзиром на то да се Иран налази под огромним притиском САД. Он подсећа да су највиши званичници САД отворено рекли да је њихов циљ да извоз иранске нафте сведу на нулу. Зато је иранско становиште разумљиво када кажу да је апсолутно неприхватљиво да све извознице нафте слободно извозе нафту и гас, а да се то Ирану забрањује, напомиње Старовић.
Ипак, он истиче да сама реализација блокаде може да буде спроведена само једном и никада више.
Старовић наводи да је америчка армија последњих година више пута изводила озбиљне симулације таквог сценарија каква је блокада Ормуског пролаза. Закључили су да не постоји начин како би Америка успела у намери да спречи Иран да блокира теснац и према тим симулацијама Американцима би, како каже, требало најмање месец дана да га деблокирају, што је изузетно дуг период.
„С друге стране, уколико би се кренуло у такав запаљив сценарио, сасвим је јасно да би ирански потез блокирања пролаза минирањем и потапањем баржи довео до директне војне интервенције САД и њених савезница у Персијском заливу, што би нас увело у једну озбиљну ескалацију и сасвим вероватно у отворен рат који би тешко могао да остане ограниченог карактера“, истиче Старовић.
Он зато сматра да је све у фази озбиљних реторичких препуцавања и да још не постоји она директна и најозбиљнија претња блокаде Ормуског теснаца.
„Верујем да су све стране у овом конфликту свесне опасности коју то носи и чињенице да је то пут у отворен, директан сукоб који би тешко могао да буде ограничен“, каже саговорник Спутњика.
На питање да ли ће Саудијска Арабија, на позив САД, повећати производњу нафте за још два милиона барела дневно како би се смањила цена нафте, упркос томе што су се само неколико дана раније чланице ОПЕК-а, појачане Русијом, договориле да сви заједно повећају производњу за један милион, Старовић одговара потврдно.
Цена нафте у последње време озбиљно расте и приближава се граници од 80 долара за барел, што је узроковало оштру реакцију Вашингтона, па је амерички председник Доналд Трамп од Саудијске Арабије, другог највећег произвођача нафте, која дневно избаци 10 милиона барела, затражио да повећа производњу за још два барела дневно, не би ли тиме пала цена нафти.
Иако верује да ће Саудијска Арабија изаћи у сусрет Трампу и повећати производњу нафте, Старовић додаје да све чланице ОПЕК-а тиме неће бити задовољне, јер се то коси са договором ОПЕК-а од пре неколико дана, али и са принципима на којима тај нафтни картел функционише.
„Оно што је интересантно је, међутим, да ли ће повећање производње нафте довести до ограничавања раста или чак до смањивања њене цене на светском тржишту пошто постоје бројни фактори који на њу утичу. Ту је и нестабилност у Венецуели и чињеница да је Иран све подложнији том спољном зиду санкција, тако да је некада веома тешко зауставити тај негативни психолошки замајац који постоји на тржишту, чак и са овако озбиљним растом производње“, објашњава овај спољнополитички коментатор.
Светско тржиште нафте и фосилних горива, како каже, има неке своје механизме који опет имају неку своју унутрашњу логику.
„Некада је веома тешко неким исхитреним политичким потезима и притисцима какве сада имамо остварити жељене економске резултате“, закључује Старовић за Спутњик.
