Иако већина припадника те „антиамеричке економске коалиције“ не подржава кинеске амбиције када је реч о њеном утицају на регионалну и светску економију, Доналду Трампу је пошла за руком практично немогућа ствар – противници Пекинга су се ујединили против Вашингтона који постепено губи своје савезнике, једног по једног.
Наиме, како је нешто раније саопштио „Блумберг“, у Токију је 1. јула одржан састанак министара трговине 16 азијских земаља који су разговарали о формирању највећег трговинског блока на планети, додуше без учешћа САД. Организатори те потенцијално највеће светске зоне слободне трговине су Кина, Индија и Јапан, што би требало у великој мери да забрињава Вашингтон, будући да управо на Индију и Јапан америчка елита рачуна када је реч о економском обуздавању Кине.
Шта то значи – да амерички савезници у Азији, не само Индија и Јапан, већ и Јужна Кореја, Аустралија и Нови Зеланд радикално мењају своје проамеричке ставове и заузимају прагматичнија полазишта када је реч о вођењу сопствене спољне политике, оцењује у свом ауторском блогу „Кримсон алтер“ Иван Данилов.
Чак је и јапански министар трговине Хирошига Секо, подсећа „Блумберг“, рекао да је „пут ка потписивању споразума крајем године све изгледнији, те да је у светлу пораста глобалног протекционизма важно да се азијски регион заштити зоном слободне трговине“, док је његов сингапурски колега свој прст уперио директно у Трампа назвавши га највећим изазовом актуелне међународне трговине.
Политички аналитичар и добар познавалац прилика у Америци и Азији Сергеј Судаков мишљења је да та „велика Азија“ са неколико милијарди становника, са огромним ресурсима, сваким даном све више и значајније утиче на дешавања у свету и може да диктира своје услове и правила игре. Светске државе, како каже, а посебно европске, сада имају дилему коме да се приклоне – поставља се питање да ли је остатак света спреман да слепо прати диктат САД и шта тиме може да добије или ће се постепено окретати ка земљама Азије или чак Евроазије, ако ту, са правом укључимо и Русију.
Међутим, тешко је претпоставити последице стварања азијског трговинског блока, који је оригинално замишљен као „Транспацифичко партнерство“, у којем је Америка требало да у својим рукама држи диригентску палицу, па га је лично Трамп сахранио.
Вашингтон је, наиме, рачунао да профит од таквог партнерства не би био довољно висок колико би могло да се заради од вршења притиска на сваку земљу појединачно, међутим резултат је, како се испоставило, био је супротан – не само да је покушај изолације Кине пао у воду, већ је Кина са Индијом и Јапаном почела да ствара блок који ће бити једнак трећини светског БДП-а и чије ће тржиште бројати практично половину укупног светског становништва.
Када је реч о америчкој политици, Судаков објашњава да су САД увек полазиле од тога да су оне најјачи и најснажнији центар, као и да остале снаге у свету не могу да утичу или промене амерички модел и њихово поимање сопствене „изузетности“.
„САД су се увек ослањале на то што су у саставу Савета безбедности УН и да имају право вета, те да су нуклеарна сила и што имају свој долар. Ове три полуге су им давале за право да остатку света диктирају своју вољу и није било важно да ли су у праву или не, никада им ни длака није фалила са главе. Данас се конјунктура мења. Поред Америке формирају се још два моћна центра, а то су Кина и Русија“, наводи он.
Поред тога, указује Судаков, САД предност дају систему билатералних споразума, јер садашња власт мисли да ће на тај начин, односно изласком из међународних организација, направити Америку поново јаком и великом, али истовремено долази до значајног раста Индије, Кине, Јапана и Јужне Кореје – формира се зона која даје огромну количину иновација и модерних технологија.
Међутим, та америчка политика економског притиска доживеће колапс, будући да ће новоуведене тарифе на увоз против одређене земље бити практично бесмислене због могућности потенцијалног реекспорта истих тих производа кроз друге земље, тако да би те тарифе Америка требало да уведе против свих 16 учесница новоформираног трговинског блока како би те мере уопште имале смисла.
Судаков је уверен и да ће „нови свет“, нова времена, донети уједно и нова изненађења, баш као и нови систем међународних односа. „Постепено, корак по корак, агресивна политика Америке ће доносити разочарења и слободан сам да то назовем ’савременом америчком трагедијом’“, примећује он.
„Практично, 90 одсто укупне светске производње добара има на неки начин везе са Кином, а да не говоримо о оној роби која се продаје на територији САД. Сад видимо епоху стварања новог поретка, уређења света где на сцену ступа „велика Азија“, закључује Судаков.
Не треба занемарити ни односе САД и ЕУ, што се најбоље огледа у изјави немачке канцеларке Ангеле Меркел, која је припретила да би односи Брисела и Вашингтона могли да прерасту у трговински рат због америчких царина, али да се то не би догодило, потребна је сарадња.
„То већ има контуре трговинског конфликта, не желим да наводим друге речи. Потребно је урадити све да се покуша како би се решио тај конфликт, како не би прерастао у прави рат“, рекла је Меркелова у Бундестагу.
