Због чега је Вашингтон уопште дошао у позицију да размишља на тему повлачења својих трупа из Немачке? Да ли би то требало да изазове бриге савезника у оквиру НАТО-а?
— Мислим да Бела кућа разматра бројне варијанте. Није тајна да председник Трамп има другачији став поводом многих питања у међународним односима. Он није агресивни председник, макар не што се тиче односа према Русији. Он више пажње поклања економској моћи Америке, него војном присуству САД по свету. Однос према НАТО-у је проблем за оне који међународне односе посматрају из перспективе времена Хладног рата. Та времена су готова и чини ми се да смо сведоци формирања нове реалности.
Да ли би то требало да буде основ за бригу осталих америчких савезника НАТО-а?
— Те околности би могле бити прихваћене као проблем, јер је процес европских интеграција започео и највећим делом је напредовао баш током Хладног рата, кад су САД постајале све јаче и у том смислу беспоговорни лидер за Европљане. Сада, када су се та времена завршила, у Европи је почела борба за лидерство, односно свака европска држава је позвана да направи свој избор. Другим речима, на основу националних интереса, свака европска држава би требало да одлучи шта је добро за њену будућност. Али проблем је што ти избори нису међусобно компатибилни и они су међусобно противуречни. Стога, бићу слободан да претпоставим да је могућа фрагментација Европе и НАТО-а.
Док председник Трамп помиње могућност повлачења америчке војске из Немачке, представник Пентагона Ерик Пахон говори да не постоји „реална намера“ да дође до таквог корака. Коме би заправо требало веровати?
— Могуће повлачење војске из Немачке требало би посматрати у ширем контексту. Према мишљењу Трампа, Америка мора да пређе у „режим даљинског управљања“ и да одустане од даљег ширења присуства по свету. То би, по његовом мишљењу, довело до смањења трошкова. Исти је приступ Бела кућа имала и када се решавају питања о Северној Кореји. Наравно, Пентагон ће учинити све да би зауставио Трампа. Борба се, по мом мишљењу, води и ван граница САД. Узгред, чак се иначе изузетно добри односи Вашингтона и Лондона налазе под великим знаком питања. Ми улазимо у нови свет, онај који више личи на свет Френклина Рузвелта и 1945. годину, него на онај свет који је касније реализовао Хари Труман. Чини ми се да, ако у тој игри постоји некаква тактика, она се одлично уклапа у глобалну стратешку визију Трампа.
Да ли сматрате да ови кораци садашњег америчког председника одговарају оном правцу у којем се кретала Америка до доласка Трампа и његове администрације на власт? Или је то што сада чини Трамп нешто привремено, а да ће се по његовом одласку, све вратити „у норму“?
— У овом тренутку је тешко тако нешто прогнозирати. Очигледно је да овакав приступ, којег се већ дуже време придржава Трамп, није јединствен у САД. Америка је сложена држава, са великим бројем центара власти и утицаја и зато постоји одређена непредвидивост. Не зависи све од жеља Доналда Трампа, већ од тога како он и његова администрација реализују тај програм.
Сматрам да је глобални договор са Русијом стратешки камен-темељац плана Трампа за будући положај САД у свету.
