Трамп је уочи доласка на Стари континент и Самит НАТО-а рекао да ће њему заправо састанак са руским лидером бити најлакша ствар.
Госте емисије „Свет са Спутњиком“ историчара Сашу Адамовића, политиколога Јелену Вукоичић и новинара „Политике“ Бојана Билбију питали смо због чега амерички председник мисли да ће тако лако да прође?
Билбија оцењује да је занимљиво то што ће се Трамп и Путин видети на неутралној територији, у Хелсинкију 16. јула, с обзиром на то да је место сусрета требало да буде Москва по принципу реципроцитета.
„Очигледно је толико порастао тај антируски набој да ни Трамп не би могао да оде у Москву тек тако, без великих последица. Зато се тако дуго и мукотрпно долазило до места сусрета. То указује да ствари неће ићи глатко, да су односи дошли на најнижи ниво — хладноратовски. Наиме, све подсећа на самите Брежњева и Форда“, сматра Билбија.
Историчар Саша Адамовић, поводом евентуалног приближавања ставова две земље, каже да је још у предизборној кампањи Трампов шеф Пентагона генерал Матис, у свом говору у Херитаџ фондацији, о Русији говорио као о потенцијалном америчком савезнику.
„Постоји и један снимак разговора између генерала Матиса и данског премијера који га плачним гласом моли да Европу заштити од опасне Русије, а генерал Матис на то хладнокрвно одговора: ’Наше односе са Русијом решаваћемо искључиво на дипломатски начин‘“, подсећа Адамовић.
Он каже да смо већ мало заборавили последње Трампово бомбардовање Сирије, када су сви медији говорили о томе како ће избити трећи светски рат и да ће доћи до катаклизме, чувеног сукоба између Русије и САД. Историчару је, међутим, то бомбардовање показало да Трамп пази да не погине ниједан руски војник и официр.
„Био сам потпуно уверен да неће доћи до сукоба, напротив. Предвиђање ми је било да ће на крају тог процеса који је започео бомбардовањем, бити управо сусрет Трампа и Путина. Сада односи између САД и Русије могу да почну да се дижу на један виши ниво. Мислим да је Путин изузетно добро схватио шта се дешава у САД и да је итекако добро знао са каквим се Трамп проблемима сусреће и једноставно је чекао. Путин зна да је сва та игра санкцијама Трампово показивање мишића за унутрашње политичке потребе да би показао да је он јак и способан лидер“, каже Саша Адамовић.
Према мишљењу Билбије, занимљиво је што је уочи овог сусрета и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг рекао да не треба изоловати Русију због Крима, али је и поменуо некакву нову структуру, архитектуру безбедности. То је оно на чему инсистира Русија још од 2007. и Путиновог говора у Минхену, па од говора Медведева у Берлину 2008. и наредне године у Београду.
„Запад се оглушавао на све те позиве, да се успостави нова архитектура безбедности, где ће бити једнака безбедност за све, да нико неће бити угрожен, ни мале ни велике земље. То је деловало утопистички и Русија и дан-данас није од тога одустала. Москва заправо чека, сарађујући са својим другим партнерима, да Америка и Запад дођу на ту позицију, да схвате да не може све да функционише униполарно и само са једном страном“, каже Билбија.
Ипак, Адамовић објашњава да и у самом НАТО-у кажу да нису они само војна алијанса, већ некаква заједница, вредности али подвлачи да је проблем што тих вредности више нема.
„Те вредности иду на сметлиште историје, Алијанса је све време покушавала да пронађе још неки разлог свог постојања, али мислим да и после овога што ради Трамп и после успона Русије или Кине, заиста су потпуно тачне речи америчког председника да је то застарела и превазиђена организација“, рекао је Адамовић.
Политиколог Јелена Вукоичић каже да не види сврху постојања НАТО-а, а да пријем нових чланица попут Македоније нема никакве везе са њеним евентуалним доприносом или заслугама.
„САД просто желе доминацију на простору читавог Балкана и примање земаља са овог простора је само корак ка том циљу. Руски утицај овде је јако мали, а амерички толико велики да ништа не може да га угрози. То ће за нас прилично бити незгодно, јер Србија и Република Српска заправо остају острва у том мору — бићемо у потпуности окружени. У Републици Српској су избори 7. октобра и огроман је притисак Запада на Додика због тога што се доживљава као човек који се највише противи уласку Босне и Херцеговине у НАТО. Желе да га елиминишу“, каже Вукоичићева.
