На конференцији за новинаре у Бриселу, где се одржава самит НАТО-а, Порошенко је изјавио да би најоптималнија варијанта била куповина горива на руско-украјинској граници у оквиру енергетског савеза са Европом.
По његовом мишљењу, реализација овакве шеме обезбедила би енергетску безбедност и прекинула све инсинуације.
Украјински лидер се такође поново супротставио изградњи пројекта „Северни ток 2“ и назвао га „апсолутно политичким“.
По његовом мишљењу, циљ изградње гасовода је „извођење напада на Украјину и многе друге чланице Европске уније и чланице НАТО-а“.
„Зашто трошити десетине милијарди долара како би се европска економија учинила мање ефикасном, мање конкурентном, а енергетска политика Европске уније више зависила од Русије?“, упитао је Порошенко.
Раније је и председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп коментарисао зависност Немачке од Русије због изградње гасовода.
„Северни ток 2“
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити педесет пет милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“.
Против гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од руског горива. Летонија, Литванија и Пољска заједно су изразиле своје неодобравање због изградње „Северног тока 2“. Њихови лидери су уверени да је ово политички пројекат. И Сједињене Америчке Државе незадовољне су плановима за изградњу гасовода, јер имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу.
Русија је више пута позивала да се гасовод не посматра као инструмент утицаја. Према речима председника Русије Владимира Путина, Москва се према овом пројекту односи искључиво као економском.
