Како преноси „Коссев“, на помену је говорила његова сестра Наташа Илић Ивановић, која је истакла да је породица нема због свега што се десило са Оливером, али можда и још више због неких ствари које су се десиле после.
Књижевник и новинар Живојин Ракочевић рекао је да је тишина на гробљу заправо говор о томе колико смо далеко од правде.
„Не можемо ми рећи да је умро Оливер Ивановић. Умире правда у нама. Већ шест месеци, сваки дан. И умире не само у нама као појединцима, већ у колективу, без обзира да ли се ради о Београду, Косовској Митровици или неком горанском селу.
Оливеров брат Мирослав је навео да га је страх да истрага, односно предистражни поступак у случају убиства Ивановића никада неће бити окончан.
„Нико нам се не обраћа на ту тему. Иако редовно наглашавам — не очекујем да нам се износе детаљи истраге, али макар да то буде наговештај или о досадашњем току. Чини ми се да резултата има. Међутим, ти се резултати из неког разлога не финализују. Истрага се не приводи крају“, навео је Мирослав.
Погађа га, каже, то што су се као породица нашли на путу страна које се налазе у медијском и политичком сукобљавању. Коментарисао је и реченицу косовског председника Хашима Тачија у вези са истрагом убиства брата о томе да ће истина „неког заболети“.
„Ја ову реченицу разумем тако да онај ко је изговара одлично зна и ко су извршиоци и из којих кухиња је потекло све то. То може само да ми смета, јер очекујем да је први нормалан корак да то неко пријави надлежним органима који би требало да у том смислу нешто ураде. Мислим да ни до тога неће доћи. То ће једноставно остати тако и служиће за једно несвршено политичко препуцавање које би свакако стварало неком политичке поене, а нас као породицу страшно повређује“, навео је Ивановић.
Оливер Ивановић убијен је с леђа са шест хитаца 16. јануара у јутарњим сатима пред просторијама своје канцеларије у центру Косовске Митровице. Био је најпознатији лидер косовско-метохијских Срба од 1999. године. Суђено му је за ратне злочине у судском процесу који је водило управо судско веће Еулекса, а пред којим је и осуђен на девет година затвора.
Мање од годину дана пред убиство ослобођен је да се брани са слободе у поновљеном судском процесу и то након што је у притвору провео скоро три и по године.
У јавности, укључујући и значајан део међународне, пре свега оних који су сарађивали са Ивановићем током година, остао је јединствен утисак да се радило о неправедном, односно монтираном процесу, како је сâм Ивановић говорио од првог дана свог притвора.
По изласку из затвора, а након одлуке да се са својом грађанском иницијативом кандидује за косовске изборе, доспео је у медијску и политичку стигматизацију оних структура којима управља, односно контролише најјача странка косовских Срба — Српска листа, а запаљен му је и ауто.
Сахрањен је у алеји заслужних грађана у Београду. Без комеморације у општини Северна Митровица, чији је одборник био, на улицама га је испратила река људи — иза ковчега и уз шпалире са стране.
Над гробом му је са српском премијерком Аном Брнабић клекао Марко Ђурић, а на сахрани је био и Горан Ракић.
До сада, у јавности, у истрази званично нема резултата, али ни помака, иако се воде две — У Београду и Приштини. Са друге стране, узајамно се оптужују. Српски председник Александар Вучић и косовски Хашим Тачи више пута су најављивали рокове и скоре конкретне информације, што се још увек није догодило.
Коссев
