Грађани ће, уз стручне коментаре, моћи да посматрају помрачење Месеца и из Народне опсерваторије на Калемегдану, саопштено је из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.
Све фазе помрачења Месеца ће бити видљиве из области Индијског океана, Индије, Источне Африке, Арабијског полуострва и са подручја Каспијског мора.
Из Србије ће појава моћи да се прати од изласка Месеца у 20.01, у Београду па до његовог изласка из полусенке 28. јула у 01.29. Како је очима видљив само пролазак Месеца кроз Земљину сенку, према саопштењу Астрономског друштва, Месец ће почети да улази у Земљину сенку у 20.24, а 21.30 ће цео уронити, што је истовремено и почетак потпуног помрачења.
У 22.22 је средина помрачења, а Месец ће бити тамноцрвене боје у 23.13, када ће почети да излази из сенке, и то ће бити крај тоталитета. Уз помрачење Месеца, биће могуће посматрати и планете Венеру, Јупитер, Сатурн и Марс.
Марс је ових дана погодан за посматрање јер је близу Земље у опозицији, поручили су из Астрономског друштва. Последњи Месечев контакт са Земљином сенком догодиће се у 00.19 28. јула.
У објашњењу се наводи да Сунце, нама најближа звезда, обасјава све своје хладне пратиоце, па зато они имају сенке и полусенке иза себе. Посматрач Сунца из полусенке види само део Сунца. Са његовим приближавањем сенци, видљиви део Сунчеве површине је све мањи, да би оно из сенке постало потпуно невидљиво. Земљина сенка је дуга око 1,5 милиона километара.
Када Месец у свом кретању око Земље уђе у њену полусенку, односно сенку, говори се о помрачењима Месеца полусенком или сенком, која могу бити делимична или потпуна.
Танјуг
