„Позитивни утисци (од састанка), у овој фази могло је бити или горе, или много горе, или овако како се догодило“, рекао је сенатор.
Према његовим речима, то је максимум могућег и „заиста може да постане добар почетак за успостављање сарадње на системској редовној основи“.
Са њим се слаже и сенатор Франц Клинцевич, који каже да сусрет лидера Русије и САД у Хелсинкију може да се сматра почетком продора у руско-америчким односима, јер је показао да не постоје непремостиве противречности између наших земаља.
„Мислим да се разговори у Хелсинкију руског и америчког председника могу сматрати почетком продора у руско-америчким односима. Продора не у смислу да су постигнути неки конкретни договори — таква питања обично не решавају за три-четири сата чак ни највиши званичници држава. Самит, на којем су стране разговарале о готово свим болним тачкама у свету, показао је да међу нашим земљама, иако нас много тога дели, нема непремостивих противречности“, нагласио је Клинцевич, преноси његова прес-служба.
Он сматра да Русија и Сједињене Америчке Државе могу да нађу додирне тачке за читав низ проблема, укључујући и решавање ситуације у Сирији, на Корејском полуострву, украјинској кризи, борби против међународног тероризма, споразуму о елиминацији ракета средњег и кратког домета, распоређивању оружја у свемиру, сајбер-безбедности и „Иранскoм споразуму“.
„To је могуће ако Русију и САД уједињује заједнички интерес — обезбеђивање стратешке стабилност у свету. А овај заједнички интерес, као што је самит показао, заиста постоји“, нагласио је Клинцевич.
Руски сенатор сматра да се мора одати признање Трампу који је успео да „се ослободи терета прошлости“ и дошао на самит у Хелсинкију без скривених намера, са „јаком жељом да схвати нашу земљу и изгради мостове са њом“.
Трамп и Путин су се састали данас у Хелсинкију.
