Политиколог Александар Асафов истиче да је, имајући у виду претходно припремљене ставове обе стране, било јасно да неће бити некаквих очигледних или упадљивих конфронтација. Теме и проблеми које су двојица председника поменула и приступ њима, сматра руски експерт, чине „нову реч“ у међународном политичком процесу, који као такав очигледно нико није очекивао. Већина је, наиме, очекивала да ће бити добронамерне дискусије, али без изношења конкретних ставова, образлаже он.
„Теме које су поменули председници су питања која брину практично читаву светску јавност. На овај начин су председник Путин и Трамп дотакли све оне горуће тачке на свету, где на овај или онај начин обе државе учествују или су заинтересоване да буду део њих“, примећује Асафов, за ког су посебно су упечатљиви а донекле и неочекивани били конференција за медије двојице председника и питања новинара.
Асафов наводи пример украјинског проблема, истичући да је Путин поменуо да је лично апеловао на председника Трампа да снажније утиче на Кијев, поводом реализације Минских споразума. Као одговор је Путин обавестио Трампа да ће Русија разматрати транзит гаса преко Украјине и продужетак транзитног уговора, ако у Стокхолмском арбитражном суду буду укинуте претензије „Гаспрому“ од стране „Нафтогаса“.
„То је такође новост, раније се није o овoj теми говорило, председник Путин је раније помињао само да би транзит могао бити размотрен ако буде био комерцијално исплатив“, објашњава саговорник Спутњика.
Кад је реч о „Северном току 2“, Асафов наводи да је Трамп констатовао да ће обе државе наставити тренд међусобне конкуренције и додао да сматра да овај гасовод није најбоље решење за Немачку, али да то није ствар САД. „То јест, можемо претпоставити да је Трамп одлучио да не напада ’Северни ток 2‘, што је раније врло радо чинио“, наглашава руски експерт.
Што се тиче других аспеката, како каже Асафов, имајући у виду да се ради о дијалогу председника две најјаче нуклеарне државе, било је речи да је неопходно конструктивно разматрати разоружавање, укључујући наставак, односно продужетак трајања споразума о међусобној контроли производње и употребе ракета малог и средњег домета, као и да је неопходна сарадња и заједничко учешће при решавању корејске кризе.
Према мишљењу Асафова, очекивана је и Трампова констатација да је потребно утицати на Иран у вези са нуклеарним програмом те земље, на шта је Путин одговорио да је Иран држава коју Међународна агенција за нуклеарну енергију највише проверава и да компетентни стручњаци нису нашли никаква одступања или нарушавања међународних правила.
За Александра Асафова занимљив је и моменат на конференцији за новинаре када је Путин поклонио фудбалску лопту Трампу. Претходно је руски председник цитирао државног секретара Мајка Помпеа да је сад „лопта на руској страни поводом решавања сиријске кризе“. Путин је, констатује руски аналитичар, поклањајући лопту, симбол Светског првенства у фудбалу, чију су организацију оба председника похвалила, Трампу рекао да је сада „лопта поводом Сирије“ прешла у америчке руке.
По оцени политиколога Максима Жарова, тон конференције за новинаре после састанка говори о томе да је претходно између Путина и Трампа вођен оштар, али отворени разговор.
„Верујем да су две теме биле у центру пажње. Прва је наводно руско мешање у америчке изборе, а друга је ситуација у Сирији. Оно што се могло закључити јесте да је Путин током конференције покушавао да помогне Трампу и да објасни његовим политичким опонентима, колико је беспредметно то за шта га оптужују“, каже Жаров, који сматра да су се двојица председника договорили да активно раде на деблокирању руско-америчких односа, као и да је Трамп схватио је Путин покушавао да му помогне и да је на то позитивно реаговао.
Кад је реч о ситуацији на југоистоку Сирије, Жаров верује да је претходно иза затворених врата био вођен озбиљан разговор.
„Трамп је на конференцији покушао да представи целу причу око повлачења Ирана са југоистока Сирије, као да је то један од неопходних услова за одржавање даљих преговора и мировног процеса у Сирији. Путин се није сложио са овим ставом и изнео став да ситуација може бити решена унутар већ постојећих формата. Верујем да ћемо тек после изјава министара дипломатије две државе имати дубљи увид о ономе о чему је било речи иза затворених врата“, мишљења је Жаров.
