Коначно је расписан више пута најављивани тендер за стратешког партнера Рударско-топионичарског басена (РТБ) Бор, који би, с обзиром на то шта му је све претходило, овога пута могао да буде срећно завршен.
Да ли ће се на тендер јавити у последње време често помињаних 11 компанија из Русије, Кине, Канаде, Турске… које су до сада показале интересовање, знаћемо када 20. августа истекне рок за подношење пријава. Тендером је предвиђена докапитализација РТБ-а Бор од 350 милиона долара, али и прецизирано да у обзир за стратешког партнера долазе само компаније које се последњих десет година у континуитету баве експлоатацијом бакра и то са приходом од најмање пола милијарде америчких долара у протеклој години.
Да ли је баш то гаранција да ће овога пута држава, која остаје већински власник, пронаћи партнера гиганту који је већ дуго црна рупа српске привреде?
На то питање професор Економике индустрије на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић каже да управо претходни борски случајеви упућују на опрез када су чак две приватизације биле доведене до краја и изјаловиле се баш када је купац требало само да уплати новац. Ипак, Савић сматра да је овога пута нешто другачија ситуација.
„Мислим да је Влада Србије из свега што се дешавало у протеклим годинама научила да у претходном поступку ипак треба да разговара ако не са свим, оно бар са једним, два озбиљна партнера и да не иде на слепо. И овај пут ће поштовати закон, али ће ипак имати неког чврстог кеца у рукаву, у смислу да је унапред већ разговарала са неким ко је врло вољан да одговори на услове који су наведени у тендеру“, каже за Спутњик професор Економског факултета.
То је за њега добар знак да ће, како каже, овога пута од тог посла нешто бити.
Други разлог који му улива наду јесте, истиче Савић, управо оптимизам кинеског амбасадора у Србији Ли Кећанга у недавној изјави на ту тему.
„Имам утисак да и он верује да ће кинеска компанија која се пријави на тендер бити озбиљан партнер и да ће се ту направити аранжман“, сматра овај економиста.
Коментаришући расписани тендер, он је указао и на важну одлуку Владе Србије да држава задржи већинско власништво, односно управљање и контролу над РТБ Бором.
Имајући у виду стратешки значај компаније иза које стоји вишедеценијско искуство успешног рада, као и то да се налази на простору огромних налазишта руде бакра и племенитих метала, али и традицију, знање и тржиште које још има у свету, Савић сматра да ће тај посао ипак бити приведен крају на задовољство грађана Србије.
Он је подсетио да је РТБ Бор био и још је црна рупа у привреди Србије, која је прогутала велики новац грађана. Тако је према Унапред припремљеном плану реорганизације, који је управо био у функцији припреме РТБ-а Бор за продају, односно проналажење стратешког партнера, држава преузела 900 милиона евра нагомиланог дуга од укупно 1,2 милијарде.
То је, каже Савић, огроман новац за државу, али и додаје да та жртва има смисла ако буде последња и ако се направи аранжман како је предвиђено тендером.
На помињање већег броја фирми које су показале интересовање, он, међутим, подсећа да се од помињања расписивања тендера преговарало са кинеском фирмом и да то заправо и јесте једина озбиљна прича.
Српски званичници нису крили да су са представницима кинеске државне „Зијин мининг групе“ отворено разговарали о могућем уласаку у Бор. Реч је о компанији која је други кинески произвођач руде бакра, трећа је по производњи цинка и један од највећих произвођача злата у Кини.
Они су почетком марта посетили Србију и исказали заинтересованост за учешће на тендеру за стратешко партнерство у РТБ-у Бор. У разговору са председником Србије Александром Вучићем тада су најавили да имају озбиљне развојне планове за борску компанију, да намеравају да уложе више стотина милиона долара у модернизацију производње и реструктурирање компаније, која би била организована у складу са највишим светским стандардима.
Дакле, управо оно што је Бору потребно и што је тендером и предвиђено — додатна улагања у нову опрему тамо где су уска грла, као и у додатну експлоатацију бакра.
Парадокс је да још није искоришћена ни половина рудних ресурса који су у околини Бора почели да се експлоатишу још 1903. године, а да је РТБ Бор сада принуђен да делом и увози ту руду, што и даље није довољно да се у потпуности упосле капацитети нове топионице.
А само потврђени ресурси, са просечном годишњом експлоатацијом од 26 милиона тона руде, гарантују производњу бакра у наредних педесет година.
Зато је стратешки партнер спас не само за РТБ Бор и његових 5.000 запослених, већ директно или индиректно за 85 одсто житеља борске општине, али и још 20.000 породица широм Србије.
Јер, како је за Спутњик објаснила руководилац Службе за односе са јавношћу РТБ-а Горица Тончев Василић, производња бакра подразумева и велику потрошњу свих врста енергената, али и то што он бакром снабдева и ваљаоницу у Севојну и посебно наменску индустрију Србије.
