Визна либерализација коју приштинске власти тако нестрпљиво очекују могла би да преполови број становника албанске националности. Иначе, по попису из 2011. године на Косову има 1.739.825 становника, већином албанског.
Неџмедин Спахију, политиколог са Косова, каже да тамо влада масовна депресија јер власт није успела да подигне стандард.
„У случају да људи са Косова дођу у ситуацију да сутра могу без виза да иду ван, мислим да би више од милион људи напустило Косово. И европске институције о томе морају да воде рачуна и да не дозволе да визна либерализација направи од Косова неку катастрофу“, каже наш саговорник.
Према подацима које је пре мање од две године издала косовска Агенција за статистику, незапосленост на Косову износила је 64,8 одсто међу радно способним становништвом, узевши у обзир старосну доб од 15-64 године, од чега је незапослено више од 65 одсто младих.
Према АСК-у, истраживање је рађено у 591 регистарском центру у целој земљи, где су анкетирана 3.702 домаћинства, одабрана методом случаја из пописа 2011. године.
Управо због тога, наш саговорник каже да би визна либерализација требало да се деси тек у моменту када на Косову буде постојала нада за бољу будућност.
„Косово је најсиромашнија земља, и то је чињеница. Наравно, људи нису без хлеба и не умиру од глади, може да се преживи. Али, оно што људима фали нису хлеб или обућа него — нада. И то је оно што људе тера да оду. Они који су отишли после рата, они се више и не враћају на Косово“, објашњава Спахију.
Према његовим речима, то је доказ да је за младе на Косову визна либерализација само начин да оду са Косова и да се никада више не врате.
„У овом тренутку, без стварања неке климе за бољу будућност, визна либерализација за Косово је опасна. Не толико за Европу, јер још милион или два милиона становника на 400 милиона неће правити велику разлику“, каже Спахију.
Просечна плата на Косову износи око 450 евра, подаци су Завода за статистику, а најмања плата, како каже Спахиу, износи 170 евра, при чему просечна потрошачка корпа за четворочлану породицу износи, рачунајући најосновније, око 300 евра. С обзиром на то да је познато да је већи део Албанаца са Косова на привременом раду у иностранству, нормално је и да је тај приход највећи који се слива у буџет Косова, а по последњим подацима, породице које имају рођаке у свету, сваке године пошаљу на Косово више од пола милијарде евра!
