Недуго пошто се вратио са НАТО самита у Белу кућу, амерички председник Доналд Трамп дао је још један разлог својим европским савезницима да буду нервозни. Овај пут, његова изјава тиче се Црне Горе и могућности да ова држава постане повод за глобални сукоб.
Трамп је, у одговору на питање новинара америчке медијске куће „Фокс њуз“ о томе има ли смисла да његов син иде да брани неку државу попут Црне Горе, указао на могућност да нека мала држава, за коју већина Американаца ни не зна да постоји, могла да буде повод за сукоб великих сила.
Готово да је опште историјско правило да, када велике силе желе да се међусобно обрачунају, чекају да се повод нађе у сукобу малих. Тако је сукоб између Атине и Спарте, који је у суноврат одвео цивилизацију античке Грчке, почео немирима у малом граду Керкири.
Једна од варијација овог правила догодила се пре сто година — напад Аустроугарске на Србију и Немачке на Белгију био је детонатор за експлозију планетарних размера.
Ово правило није важило једино у доба Хладног рата, када су се суперсиле, свесне да би директан сукоб довео до уништења света, сукобљавале преко посредника.
Данас, међутим, изгледа да амерички председник слути да се свет вратио на стање у коме је равнотежа снага великих сила до те мере осетљива да би сваки њен поремећај могао да доведе до глобалног сукоба. Несрећа у несрећи је у томе што је Трамп опет поменуо Балкан као могуће жариште.
За некадашњег дипломату Зорана Миливојевића, Трампова изјава озбиљнија је него што медији то желе да представе. Она је опомена, каже, како Црној Гори тако и другим малим државама, на пример балтичким републикама, да Америка неће жртвовати своје националне интересе због њихових конфликата са Русијом.
„Није случајно што ова изјава долази управо после његовог (Трамповог) састанка са Путином и мора се везати у тај контекст. Уколико Русија није претња интересима САД, уколико не доводи у питање светски мир и безбедност, уколико Америка и Русија могу да нађу формулу да воде рачуна о светској безбедности и миру, онда је сасвим сигурно да неће улазити у сукоб због малих земаља“, каже Миливојевић.
Балтичке државе, на које се, према Миливојевићевим речима, такође односи Трампова изјава, својим односима са Русијом уцењују и САД и НАТО, и порука америчког председника није случајна и има шири контекст, закључује он.
„Каже се да су јуродиви понеки пут на трагу неке дубље истине, па тако кроз највећег јуродивца међу светским државницима Доналда Трампа, проговара и нека виша истина када каже да би глобални сукоб могао да избије око неке мале земље као што је Црна Гора“, објашњава историчар Предраг Марковић.
Међутим, Марковић, како каже, не верује да ситуација у свету подсећа на ону пред Први светски рат, како светски медији воле да је представљају.
„Прво, ЕУ је најмирољубивија велика сила која је икада постојала; она је толико мирољубива да нема никакву дефинисану војну политику. САД су реторички борбене, међутим, сем Трампове борбене реторике, питање је да ли су озбиљни људи који седе у Пентагону и Стејт департменту спремни да после незамисливих трошкова деценијског рата у Авганистану и Ираку улазе у сличне авантуре“, каже Марковић.
Разне кризе и конфликти су, према Марковићевом мишљењу, могуће, али оне, каже, неће укључивати покрете великих војски.
„Људи често пореде данашњу ситуацију са 1914, али тада су све силе олако ушле у рат зато што тада, сем балканских народа, нико није знао шта је рат. Људи су потцењивали страдање које доноси велики рат, а сада свако у свету, сем можда јуродивог Трампа, показује у том смислу уздржаност. И наравно, без обзира на антируску хистеричну реторику, Руси су народ који најбоље зна шта су ратне жртве и нема земље којој је у сржи мио мир колико је то Русија“, каже Марковић.
