Забринутост Запада је прије свега питање за Владу у Подгорици у вези са усклађивањем њених политичких и економских приоритета, каже за Спутњик независни посланик Александар Дамјановић.
Црна Гора ће, како наводи Ројтерс, ако буде упорна да заврши ауто-пут Бар—Бољаре, преузети финансијски ризик којим неће знати да управља, а могла би и да повећа зависност од Кине, јер је, како се истиче, кинески кредит за приоритетну дионицу ауто-пута повећао јавни дуг Црне Горе и „присилио Владу да подигне порезе, дјелимично замрзне плате у јавном сектору и укине накнаде за мајке да би довела јавне финансије у ред“.
И поред набројаних мјера Међународни монетарни фонд (ММФ) је упозорио да Црна Гора не може себи приуштити даље задуживање како би завршила овај амбициозни пројекат, па се цитира и неименовани ЕУ званичник који каже да се фискални простор Црне Горе толико смањио да је то сада „пут ни за гдје“.
Кључна ствар која брине Запад није проблем неодрживости црногорских јавних финансија, већ се читав феномен посматра у склопу интензивне дебате на Западу о кинеском утицају у Европи, како у земљама ЕУ, тако и у земљама које теже придруживању том блоку као што су Црна Гора, Србија, Македонија и Албанија.
Независни посланик Александар Дамјановић подсјећа да је још прије више од три године, када је усвајан Закон о ауто-путу у Скупштини Црне Горе, говорио да се ради о „политички профитабилном, економски упитном и финансијски неодрживом пројекту“.
„Вријеме ме није демантовало: евидентно је да динамика градње ауто-пута и динамика плаћања већ видљивих трошкова и оних који су накнадно укалкулисани говоре да ће бити прекорачења рокова. Ауто-пут неће бити завршен наредне године, а свакако неће коштати онолико колико је то предвиђено уговором, већ много више“, каже Дамјановић за Спутњик.
Са друге стране, питање о томе зашто је Запад забринут треба упутити Влади Црне Горе, имајући у виду да њени евроатлантски партнери попут САД и земаља западне Европе, како каже, „нису највећи инвеститори и економски партнери у Црној Гори већ су то друге државе попут Руске Федерације, Кине, Турске, Азербејџана и арапских земаља…“
Ипак, по Дамјановићевом мишљењу, главни проблеми везани за градњу ауто-пута у Црној Гори су ипак највише везани за нестранспарентност читавог пројекта и сувише много непознатих детаља о којима црногорска јавност не зна готово ништа.
„Проблем везан за Уговор око ауто-пута није само недостатак уговора у смислу заштите од валутног ризика с обзиром да је уговор дефинисан у доларима и да ће последице бити везане за курс долара и евра, који ће важити у периоду отплате кредита. Није то само чак ни чињеница да су кинески судови ти који би евентуално одлучивали о свим неспоразумима или проблемима у реализацији пројекта, већ су ту и проблеми веома нетранспарантног пројекта јер од момента усвајања закона ни Скупштина Црне Горе ни грађани немају теоретске могућности да сазнају било шта о самој градњи ауто-пута сем нас неколицине посланика који у мору политике нађемо за сходно да кроз посланичка питања отварамо ту причу, имајући у виду да је ауто-пут пројекат који се реализује ван система јавних набавки кроз међудржавни споразум“.
„Ако Црна Гора има годишњи ниво јавних набавки око 400 милиона евра, овдје се ради о дупло већем пројекту који се ради без јавних набавки, што доводи до сумње да се могу надувавати цијене фактура и да се подизвођачи могу чашћавати у замјену за политичку подршку овој истој власти“, додаје Дамјановић.
Не улазећи у приоритет саобраћаја у Црној Гори и потребу да као једна од ријетких држава која нема ауто-пут има уређену саобраћајну мрежу и коридор који је веза са Србијом и даље са Европом, све наведено по мишљењу нашег саговорника упућује да је читав „пројекат проблематичан“.
„Овдје говоримо о намјерно дефинисаном начину градње, намјерно дефинисаном уговору који је усвојила парламентарна већина, недостатку транспарентности пројекта и свакако великим опасностима да кроз прекорачење рокова градње дође и до прекорачења трошкова, што је све већ сада неодрживо за црногорски буџет. То на другој страни резултира повећањем пореза, акциза, ПДВ-а, смањењем социјалних издатака, напрезањем јавних финансија које су кроз константно задуживање Црне Горе и раст јавног дуга ионако већ пренапрегнуте“, упозорава Дамјановић.
Наш саговорник такође додаје да је доста тога остало и даље недефинисано и нејасно попут спајања ове дионоце ауто-пута са јадранско-јонским ауто-путем који још не постоји, као и петље на Смоковцу која треба да буде нешто што спаја та два ауто-пута.
„Дакле, пуно неодговорених ствари, пуно лутања у стратешким саобраћајним приоритетима, пуно игре са јавним финансијама. Свакако, имајући у виду садашње трендове високог дефицита и раста јавнога дуга, јасно је да ће црногорске јавне финансије доминантно зависити од самога пројекта. Познато је да се никада колоквијално речено сва јаја не стављају у једну корпу, а црногорска власт је управо то урадила, и то из себичних политичких разлога да би са метром ауто-пута изашла на наредним изборима без обзира што ће то много коштати како садашње тако и наредне генерације“, закључује Дамјановић.
