Према подацима америчког Министарства финансија, сума руских улагања је најнижа за последњих 11 година и крајем маја износила је 14,9 милијарди.
Русија је два месеца заредом значајно смањивала улагања у обвезнице америчких Федералних резерви: у априлу за 47,5 милијарди долара, а у мају за још 33,8 милијарди. Још колико крајем марта Русија је са 96,1 милијарду долара уложених у те хартије од вредности била на 16. месту земаља које улажу у амерички државни дуг.
Шефица Централне банке Русије Елвира Набијуљина изјавила је да то тело врши политику диверсификације резерви. По мишљењу Алексеја Зубеца са Финансијског универзитета, разлози за оваку одлуку Русије су економске природе јер су улагања у амерички државни дуг у овом тренутку прилично ризична, с обзиром на повећање стопе рефинансирања Федералних резерви.
„Приходи од америчких државних обвезница падају, а како би Русија смањила сопствене губитке, почела је да продаје америчке хартије од вредности прилично давно, док им је цена још била висока. Тај новац од продаје је могуће инвестирати у нешто друго. Дакле, овде постоји чисто економска мотивација. Са друге стране одређену улогу играју и прилично лоши политички односи на релацији Москва—Вашингтон. Не заборавимо да се много пута до сада чуо позив политичара из Америке да руски новац преко океана у потпуности буде блокиран“, истиче Зубец.
Експерт Института тржишних фондова и управе Михаил Бељајев каже да смањење руских улагања у америчке државне обвезнице није ништа необично и да на руску економију овај корак неће имати практично никакав утицај.
„Сасвим је уобичајено да своје резерве распоређујете тамо где оне најбоље раде за вас и где је приход највећи. У случају потребе, ове финансијске инструменте можете претворити у новац. Зато су нам, у економском смислу, до сада америчке државне обвезнице биле погодне. Шта год мислили, САД су и даље у економском смислу држава број један, а ни у политичком свакако не играју последњу улогу“, примећује Бељајев.
Руски експерт оцењује да део објашњења за повлачење руског новца из америчких Федералних резерви свакако треба тражити и у политици.
„Тиме што продаје америчке државне обвезнице, Русија ради на диверсификацији свог портфолија резерви. То је исправан приступ. Видимо да су ови кораци предузети не само из економских разлога, већ делимично и из политичких, имајући у виду јаз између Америке, са једне стране, и евроазијског дела планете, са друге стране. Стога је јасно да би новац требало повући, што је у учињено“, констатује Бељајев.
Како напомиње, сада остаје питање где уложити тај новац, јер он „не сме да виси у ваздуху“.
„Русија би требало да нађе адекватну замену америчким обвезницама. Можда ће новац бити уложен у европске хартије од вредности, можда у азијске или се може просто купити одређена количина злата. Без обзира на састанак у Хелсинкију, очигледно је да несугласице са Вашингтоном остају и докле год постоје санкције као претња, ми никада не можемо бити сигурни да ли ће руски новац преко океана у неком тренутку бити блокиран“, закључује Бељајев.
По мишљењу првог човека Вњешторгбанке Андреја Костина, смањење руских улагања у америчке државне обвезнице могло би се објаснити тиме да Централна банка и Министарство финансија узимају у обзир ризике санкције и на тај начин их минимизују. Он је подсетио и да је банка припремила предлоге чији је циљ дедоларизација руске економије и дестимулисање офшор компанија.
