Украјински председник Петро Порошенко поручује да ће застава Украјине бити враћена у све градове и села Доњецке и Луганске области, док је министар унутрашњих послова Арсен Аваков прошле недеље представио стратегију, како је то формулисао, „деокупације“ Донбаса. Она би се, по његовој замисли, спровела тактиком „ситних корака“: прво област или град заузимају мировњаци, а онда се тамо спроводе избори. Идеја о референдуму у Донбасу, која се помињала после сусрета председника Русије и САД, Владимира Путина и Доналда Трампа, по мишљењу Кијева је неприхватљива.
Министар спољних послова Украјине Павел Климкин је могућност референдума у Донбасу назвао „пробом“ за распад Украјине. Против су се изјасниле и америчке власти, док у Русији кажу да се идеја о референдуму у Донбасу разматра, али да она не претпоставља тзв. кримски сценарио.
Шта предвиђају Мински споразуми
Подсећања ради, Донбас је већ двапут излазио на референдум. Пре скоро четврт века, 27. марта 1994. године, грађани Доњецке и Луганске области гласали су о, како су навели организатори, „Закону о свеукрајинском и локалним референдумима“ на ком су се изјаснили о четири питања: о федеративном уређењу Украјине (за је било 79,69 одсто), о руском језику као државном поред украјинског (за 87,17 одсто), о равноправном статусу руског у званичној комуникацији у те две области (за — 88,98 одсто) и о учешћу Украјине у Заједници независних држава (за — 88,72 одсто). Тадашње украјинске власти су игнорисале резултате.
Пре четири године, 11. маја 2014. године, власти самопроглашене ДНР организују референдум са једним јединим питањем: Подржавате ли акт државне самосталности Доњецке народне републике? Уз излазност од 74,87 одсто, 89,07 одсто је гласало „за“.
Искандер Хисамов, професор европског права на Московском државном институту за међународне односе, каже да је уверен да референдум који је наводно предложила руска страна не подразумева излазак Донбаса из Украјине.
„Ради се о ономе што заправо већ стоји у Минским споразумима, а тиче се форме и обима самоуправе. Дакле, на могућем референдуму би се заправо одлучивало о правима тог региона у смислу културе, језичке независности, очувања одређених правних органа, односно институција, уз, наравно, очување оних, такорећи општенационалних. Тај референдум свакако не би подразумевао питање да ли би се Донбас припојио Русији. Таква могућност је апсолутно искључена“, уверен је Хисамов.
Руски експерт објашњава да се може разговарати само о формама аутономије Доњецке и Луганске области унутар Украјине.
„За почетак би требало објаснити Кијеву да ће то ићи у корист њему самом, односно да би у супротном, ако не буде референдума, то било веома лоше по власти. Дакле, требало би навести политичку елиту у Кијеву да они припреми правну базу за одржавање референдума, где би народ изразио своју вољу на територији Донбаса. Лично сматрам да је ово погубно за Порошенка и садашњу кијевску политичку елиту и власт, али да је одлично за Украјину у целини. Требало би, дакле, увести одређене елементе федерализације и самоуправе и тиме би се уклонили многи елементи који сада постоје а доводе до напетости у региону“, истиче Хисамов.
Претпоставке за референдум постоје
Стручњак за међународно право Дмитриј Лабин подсећа да је плебисцит најдемократскији механизам за одређивање будућности неке територије.
„Тако је било и раније, тако је сада и тако ће бити. Најбоље је када народ сам одреди своју судбину. У историји је било доста примера да је народ добро одлучио, тим пре што је овакав механизам препознат од стране међународног права, односно и УН познају принцип самоопредељења. У овом случају, има места и разлога за примену овог принципа, имајући у виду да је наступио моменат када се држава такорећи цепа и створене су претпоставке за одржавање референдума“, примећује саговорник Спутњика.
Према мишљењу Лабина, претпоставке за референдум постоје, ако ништа друго због тога што је сам државни врх у Кијеву на власт дошао на нелегалан начин.
Ради се о томе да принцип самоопредељења народа носи одређену тежину, тачније веома озбиљну квалификацију, то није механизам који се тек тако, спонтано покреће, већ претходно морају постојати врло јасне претпоставке. До тих услова, претпоставки је дошло 2014. године, када су власти у Кијеву дошле на чело државе незаконитим, неуставним путем. То је чињеница коју нико не може да обори. Штавише, радило се оружаном преврату.
Снаге самопроглашене Доњецке Народне Републике у међувремену упозоравају да, иако је контакт група за Украјину на састанку у Минску договорила потпуни прекид ватре у Донбасу од 1. јула, украјинске снаге су га само у последња 24 часа нарушиле шест пута.
