Бошњачко национално веће (БНВ) из Новог Пазара као да је за начело свог деловања узело провоцирање српских власти, а за меру којом мери успешност свог деловања снагу одговора друге стране.
По тим мерилима је, Сулејман Угљанин, председник БНВ, успео у свом науму када је позвао у госте Беџета Пацолија у својству министра спољних послова такозваног независног Косова. Одмах је изазвао реакцију српских државних органа и када Пацоли није дошао у Нови Пазар, Угљанин је наставио са провокацијом и наоко увређен изјавио да Александар Вучић и Ана Брнабић нису председник и премијерка њему и грађанима Санџака.
Одрекавши легитимитет демократски изабраним представницима српских власти, Угљанин иде корак даље у провокацијама које му нису стране. Подсетимо, БНВ је већ познато по слављењу санџачког фашистичког колаборационисте Аћиф-ефендије и обележавању такозване Сјеничке декларације из 1917. године, којом су поједини санџачки бегови тражили да се издвоје из оквира тадашње Србије и да се на снагу врати старо турско феудално право.
Сâм Угљанин је више пута покушао „санџачко питање“ да постави у фокус међународне политике. Октобра прошле године је тражио да се Санџаку призна право на отцепљење од Србије и прикључење некој другој бившој југословенској републици, а неколико дана касније затражио је од Србије и ЕУ да приступе ревизији акционог плана за поглавља 23 и 24 и мањинског акционог плана, тако што би у њих укључиле и илегални референдум који је у Санџаку управо он организовао 1991. године.
Угљанин је тада тражио распоређивање европских безбедносних снага и правосуђа у Санџаку, повлачење српске полиције, војске, тајних служби и правосуђа.
Последња Угљанинова провокација којом одриче легитимитет српском председнику и премијеру на територији Санџака круна је онога што је бивши министар без портфеља у српској Влади између 2008. и 2014. године урадио као председник БНВ.
Међутим, одговор је стигао баш од председника Вучића. За Угљанина, према Вучићевим речима, нема фотеље. Српски председник је својом изјавом покушао да дâ објашњење за Угљаниново понашање откад је постао председник БНВ. Угљанин је, рекло би се тумачећи Вучићеву изјаву, незадовољан својим статусом унутар српског политичког естаблишмента и своје понашање би променио уколико би био задовољен неком синекуром унутар српске Владе, као што је био случај док је био министар.
Међутим, још увек остаје у ваздуху да виси питање ко је Угљанинов председник, ако то није Александар Вучић? И шта у ствари Угљанин жели?
Према речима политичког аналитичара Дејана Вука Станковића, Вучић јесте Угљанинов председник. Председник БНВ се само претвара да није, док безуспешно покушава да нађе неког другог.
Угљанин покушава политичком провокацијом да скрене пажњу на себе и понуди своје услуге некоме ко би желео да потпали ново жариште у Србији, додаје Станковић.
„У овом тренутку, он је политички маргиналан и у самом Санџаку, а камоли на нивоу Републике и шире, регионално. Дакле, провокативним изјавама жели да се пре свега придружи албанском фактору који ради на дестабилизацији Србије, а онда и да евентуално понуди своје добре услуге неком трећем коме би дестабилизација Србије у овом тренутку највише одговарала. Постоји заједнички именитељ у ономе што ради Угљанин и у ономе што раде Албанци генерално, а пре свега Албанци на Косову“, објашњава Станковић.
Међутим, како Станковић каже, Угљанин не може да успе у свом науму потпаљивања ситуације у Србији.
„Мислим да ужива оскудну подршку, а друго, у Санџаку политичко тело Бошњака није тако хомогенизовано као што је то случај са Албанцима. Поред Угљанина, у српском политичком животу потпуно легитимно учествују још две личности које имају значајан ауторитет у Санџаку. Угљанин је ту трећа карика која је остала мимо власти, па сходно томе и врши провокацију“, сматра Станковић.
Оставши без парчета власти и без публицитета, нелојалан држави, што је показао и својом активношћу деведесетих година, према Станковићевом мишљењу, Угљанин политички тргује призивајући радикализацију стања у Србији.
„Али чини ми се да тако непоуздан какав јесте, није нека нарочита карта на коју играју чак и они који би у дестабилизацији Србије тражили своју политичку и геополитичку корист. Просто, Угљанин је непоуздан за било кога, па и за оне којима би у овом тренутку можда и одговарао“, закључује Станковић.
