Државни врх Србије, уз изразе саучешћа због велике трагедије која је задесила Грчку, понудио је јуче помоћ земљи у којој је ватрена стихија однела десетине живота. Уобичајен потез у дипломатији, посебно ако су у питању комшије. Да, Грци су у нашој перцепцији комшије, иако нас 26 година дели „Северна Македонија“.
Грчки народ нам је помогао небројено пута, од албанске голготе, када су нас прихватили на свом острву Крфу, залечили ране српској војсци, нахранили је, учинили све да се осећамо као своји на своме. И данас српске кости чувају, као неку драгоценост.
Помогли су и током рата у Крајини и Босни, скупљали помоћ у новцу и храни, примали децу из ратним операцијама угрожених подручја, помагали непрекидно до последњег рата када је Маринос Рицудис, официр грчке морнарице, одбио да учествује у „Милосрдном анђелу“ — желео је да буде ван строја злочиначке акције НАТО-а. Као човек и професионалац није марио за последице.
Многи грађани Србије имали су јуче потребу да изјаве саучешће Грцима, користећи виртуелни свет, ново место на којем је лако показати свој став широком аудиторијуму. Фејсбук су преплавиле грчке заставе са црним флором и порука „Pray for Greece“, на енглеском, ваљда да би нас Грци сигурно разумели.
Горан Опачић, Книњанин са тренутном адресом у Београду, јавио се у „инбокс“ директно Мариносу Рицудису и понудио помоћ. Дирнут тим чином, капетан брода објавио је писамце на својој страници, захвалио је — и покренуо лавину.
Стотине Срба, грађана Србије, понудило је помоћ Грцима, посебно на фејсбук страницама Live from Greece и www.grckainfo.com. Објаве са питањима како наћи смештај на Халкидикију без посредника, која је најбоља плажа на Тасосу и где је најјефтиније пиво, замениле су оне у којима се нуди да се прими двоје или троје деце чији су родитељи нестали у диму и пламену, где дати крв ако летујете у атинској регији и где оставити помоћ, воду, храну, пелене…
Јутрос су се на овим страницама појавили и бројеви жиро рачуна на које је могуће уплатити помоћ, а због тродневне националне жалост за више од седамдесеторо људи који су отишли у најстрашнију смрт, ове странице ће до краја недеље, у знак подршке и саосећања са грчким народом, објављивати искључиво садржаје који су везани за помоћ.
Психолози кажу да су жал и сузе најчешће реакција самосажаљења, подсвесног виђења себе у тешким ситуацијама. Можда и отуд потреба да се помогне.
И аутор овог текста ставио је црни флор преко своје фотографије на Фејсбуку. Било ми је то важно, иако знам да Грци неће видети, они су ми ђеду видали ране на Солунском фронту, примили сиромашну децу из мог краја да се опораве од „Олује“, а кад дочекам Васкрс на Крфу, њихов митрополит ми честита на српском и поклони фарбана јаја, „да имам, да се радујем, јер сам далеко од куће“.
Надам се да ће овај текст превести грчка редакција Спутњика и други медији у Атини, да ће поруке љубави, солидарности и жеље да се помогне из Србије стићи до њих на матерњем језику.
