Када се српска застава завијорила на Белој кући у Вашингтону 28. јула 1918. године, био је то значајан тренутак и знак не само поштовања према једном ратном савезнику — био је то знак да се ради о присном савезништву две земље које је до тада много тога повезивало.
Уистину, у много чему, Србија и Америка биле су сличне, ма како то данас чудно изгледало. Обе земље су у 19. веку пролазиле кроз фазу експанзије, а делиле су и исте вредности, пре свега начело слободе (и индивидуалне и колективне) као врхунске вредности.
По томе, Америка и Србија биле су природне савезнице које присније везе нису могле да успоставе само због велике удаљености.
Колико су Америка и Србија биле сличне најречитије говори пример Игњата Бајлонија, који је из роде Чешке желео да се исели у Америку, али су га сестра и зет, који су већ били у Србији, наговорили да им се придружи.
Игњат Бајлони је у Србији одживео свој амерички сан и постао један од најугледнијих индустријалаца.
Многи Срби такође су одсањали свој сан у Америци. Први од њих био је Ђорђе Шагић (Џорџ Фишер), а након њега и Пупин и Тесла, као најпознатији. Девет конгресмена, четири добитника Пулицерове награде, шест добитника Оскара и хиљаде хероја америчке војске дао је српски народ за два века постојања контаката између српског и америчког народа.
Ратна савезништва општа су места и излишно их је помињати.
Међутим, на крају 20. века, Србија као да је изабрана да буде пример на којем ће Америка показати своју моћ. Као да су све везе до тада заборављене и баш у тренутку када је требало прослављати годишњицу српско-америчких почетком деведесетих, Србија је постала амерички непријатељ број један.
Према мишљењу историчара Саше Адамовића, српско-америчке односе требало би сагледавати у реалнијем контексту него што се обично мисли.
„Са једне стране, тачно је да смо номинално, у два светска рата, били савезници. Међутим, ако бисмо пажљиво погледали природу тог савезништва, видели бисмо да, упркос свему, ти односи, ма колико савезнички, нису били идеални. То је, наравно, сасвим разумљиво, јер јако је тешко за једну државу мањег или средњег обима да буде у идеалним савезничким односима са велико силом“, објашњава Адамовић.
Србија и Америка могле су да ускладе своје геополитичке интересе пре сто година. Тадашњи амерички председник Вудро Вилсон подржава формирање Југославије, а југословенско-амерички односи доживљавају благи пад пред Други светски рат.
Од раскида Тита са Стаљином 1948. године, један од главних заштитника комунистичке Југославије биле су САД, због, како Адамовић каже, својих геополитичких интереса у Хладном рату.
„Када се Југославија распала, САД су стале на становиште да до тог распада треба да дође и подржале су све сепаратистичке намере у то време, тако да данас на Балкану имамо структуру која одговара или је тада одговарала геополитичким интересима Америке“, каже Адамовић.
Прва ствар која се испречила између Србије и Америке је Југославија, и то не толико прва колико друга, Титова Југославија, каже политиколог Александар Павић.
„Српски глас се изгубио у Југославијама, поготово у овој другој, а дипломатија која се водила, контакти који су се правили, синергије на личном основу биле су југословенско-америчке, нису биле српско-америчке. То је нешто сасвим друго, поготово титоистичко-америчке“, каже Павић.
Осим тога, Америка на коју су Срби налетели када је Југославија почела да се распада није више била Америка са почетка века, додаје он.
„То је била Америка која је постала глобалистичка сила, која више није баштинила оне вредности које је некада имала. То је, у ствари, Америка која је одступала од Америке која гласа за Трампа. Дакле, Трамп је покушај повратка тој Америци са којом смо имали добре савезничке односе, док са глобалистичком Америком тешко да смо могли да развијемо добре односе, осим да се приволимо њиховом диктату, што су многи изабрали као тактику“, каже Павић.
Израњајући из авнојевске Југославије, са унутрашњим проблемима као једина југословенска република која је имала покрајине, Србија није ни могла, попут других држава, да се прилагођава глобалистичкој Америци, додаје.
„Ту смо већ задрли у интересе не само традиционалних непријатеља, него и глобалистичке Америке, која је пригрлила и њене и наше традиционалне непријатеље ради сопствених прагматичних интереса, јер глобалистичка Америка се не позива толико на традиције, колико на визију једне светске империје која се води само својим данашњим стратешким интересима. Дакле, и историјске околности су се тако поклопиле“, сматра Павић.
Ако би, како каже, Србија истрајала на свом путу, има шансе да обнови традиционално савезништво са Трамповом Америком. То би савезништво или, у најмању руку, боље разумевање, према Павићевом мишљењу, могло да буде обновљено на темељима историје, традиције и традиционалних вредности.
Србија са Америком Хилари Клинтон, која је, како каже, безнадежно русофобична и империјалистичка, не би могла да успостави било какав однос. Све у свему, закључује Павић, до садашњег стања у српско-америчким односима довели су сплет историјских околности и промене елита у обе земље.
