Подела Косова је до јуче била тема о којој албански политичари нису хтели ни да чују, али се преко ноћи догодио обрт и то пошто је, како спекулишу приштински медији, Америка дала — зелено светло за ову опцију.
Наиме, албански медији на Косову пишу да је аминовање Америке за овако нешто стигао директно из администрације Доналда Трампа, што је радикална промена у односу на досадашњи став косовских ментора. Да ли веровати у промену америчког става и какав је он заправо?
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије, каже да пре свега треба видети колико су тачне информације које преносе косовски медији, али такође наглашава да је видљиво да се Америка интензивно бави питањем решавања Космета.
„Евидентно је да се нешто креће у правцу постизања коначног договора, а то је јасније и после изјаве француског председника да ће његова држава подржати компромисно решење, што значи да неће инсистирати на томе да Србија призна самопроглашену независност Косова, већ да се дође до неког другачијег решења. Такође су и амерички званичници својим изјавама отворили простор за размишљање да су они спремни да одустану од става да је прича око Космета завршена, да је то држава и да се од Србије очекује да је третира као суседну државу и не противи се њеном уласку у Уједињене нације“, наводи Дрецун.
Дакле, уверен је наш саговорник, свакако да постоје наговештаји да се десила прилично значајна корекција у ставу водећих западних држава када је у питању решавања статуса Косова и да се отвара простор за деловање Србије за постизање компромисног решења.
Према његовим речима, вероватно су то разлози због којих не само косовска штампа, већ и њихови политичари све чешће спекулишу са неким другим решењима, осим са оним које би они желели, а то је да их признамо као „некакву државу“.
Дрецун подсећа да је и сâм Хашим Тачи недавно говорио о некаквом моделу поделе Косова и Метохије, што је, како додаје, показатељ да се налазимо у процесу који је сада значајно побољшан за Србију и за наше виђење решавања косовског проблема.
На питање колико су Албанци спремни да прихвате овакав амерички став, Дрецун каже да је кључно шта Вашингтон мисли о свему томе.
„Сâм Рамуш Харадинај је рекао да се такозвана спољна политика Косова не води у Приштини, већ у Вашингтону, што говори да нема дилеме да Албанци не могу да се супротставе америчком виђењу решавања косовског проблема. Наравно, ту и тамо појединци могу да се буне и да праве неке инциденте, али сигурно не могу да промене став Америке. Потпуно је јасно да је Косово као самопроглашена држава сада баласт за њене творце — Америку, јер и поред свих притисака нису успели да јој прибаве пуно међународно признање које се добија у УН. Нису успели да јој отворе европска врата и дошли су само до Споразума о стабилизацији и придруживању који је, узгред речено, направљен са територијом, а не са некаквом државом“, истиче шеф Одбора за КиМ, уз констатацију да они даље од тога ни не могу да одмакну због пет чланица ЕУ које нису признале Косово.
Дрецун указује и да је, поред тога, на Косову велика незапосленост, корупција и криминал, те да је присутан и радикални исламски фактор.
„Све то је вероватно превагнуло у размишљању америчких званичника да овакво стање више није одрживо и да од Србије неће успети да издејствују попуштање у правцу у коме су желели. Зато је дошло до корекције њиховог става. Према томе, мислим да ће Приштина учинити оно што САД буду сматрале да треба“, уверен је Дрецун.
Наш саговорник сматра и да су ратнохушкачке изјаве Рамуша Харадинаја, да свака подела значи и рат, више у функцији некаквог превентивног упозорења и покушаја да се став Америке промени, који еволуира у правцу тражења компромисног решења за који се залаже и Србија.
Харадинај сада, констатује саговорник Спутњика, само „пуца из празног топа, покушавајући да застраши Запад и одигра на стару карту на коју су играли свих ранијих година — да ће дестабилизовати ситуацију и изазвати нови рат“.
Албанци с друге стране ову неочекивану промену у понашању администрације председника САД приписују одласку бившег саветника за националну безбедност Херберта Рејмонда Макмастера, на чије место је дошао Џон Болтон, који је познат по свом „антикосовском приступу“ из времена када је био амбасадор САД у УН.
То, према оцени приштинских медија, није добар развој догађаја, па како наводе, постоји могућност да ће се разговарати о размени територија. Али крај ове драме је да Косово, односно оно шта остане од њега, може да се сматра провинцијом Албаније, гласи један од коментара у косовским медијима.
