Мењало се „власништво“ над КиМ кроз целу историју. То је можда јерес да сад неко каже, јер наше емоције према КиМ су огромне. Моје личне — апсолутно, рекао је Шарчевић.
Додаје да је, прихватајући мандат, први дан отишао на Косово и Метохију и да и даље често одлази. Министар каже и да су значајно подигли квалитет образовања на Космету на свим сегментима, од основне школе до универзитета.
„Нама је за десет одсто порастао број студената на Косову и Метохији, тамо се 98 одсто средњошколаца опредељује да студира на Косову и Метохији. То је мој посао, а шта ће бити коначно решење, питање је разума, не крајњих амбиција“, изјавио је министар и истакао да Срби воле да се сете да су били царевина за време цара Душана.
Сматра да је битно да су на простору Косова и Метохије увек живели и Срби и Албанци, па и други народи, додајући да је потребно наћи неко решење у којем неће бити нових сукоба.
„Сад је лоше решење“, сматра Шарчевић и каже да ако узмете мапе, историографију од десетог века, границе су се стално мењале.
Географ коме је, како сам каже, историографија боља страна, рекао је да је процес светске историје са интеграцијама и дезинтеграцијама јако велик. Министар поставља питање зашто Европа није применила модел да сви заједно уђу у ЕУ, јер би то онда била прича Европе без граница.
„Србија је по свим стандардима давно требало да буде Европској унији, много пре него многе државе које јесу. Ако је бар образовање и наука, могу да тврдим да смо испред многих земаља које су чланице Европске уније“, изјавио је Шарчевић.
Коментаришући изјаву патријарха Иринеја о положају Срба у Црној Гори, Шарчевић је рекао да је та изјава оштра кад се пореди с тим да су у НДХ били логори.
„Али ако се говори о статусу, ја бих вратио ту изјаву патријарха на период Фрање Туђмана, рецимо. Излишно је причати да је Црна Гора српска Спарта и шта год друго било. У данашње време може политички да се изгласа, рецимо, да је сада фебруар или да коњ буде сенатор“, рекао је министар просвете.
Додаје да се све то дешавало у људској историји, али, како каже, не може се изгласати оно што друштвена наука каже — постојање народа, постање језика, цркве, културе, свега тога.
„Једна политичка гарнитура је узела себи за право да све то мења. То је просто нешто што је старије од вас и не можете измислити да постоји народ. Народ је српски, језик је српски. Срби треба да буду национална мањина у Црној Гори да би имали право на српски језик“, оценио је Шарчевић и нагласио да се у Србији на девет језика изводи настава пуноправно са свим уџбеницима.
Увођење информатике у основно образовање јесте оно што издваја Србију од остатка света. Министар каже да не постоји ниједна држава у свету која је увела обавезну информатику и учење програмирања у том узрасту.
„Ми смо хит у свету и по дуалном образовању и по свему ономе што је јавност дочекивала на нож“, рекао је Шарчевић.
Говорећи о дигиталним уџбеницима, наш саговорник каже да је све ишло много брже него у неким земљама света. Каже да многи не верују да смо за три и по месеца од идеје променили закон и увели категорију дигитални уџбеници.
„Није дигитални уџбеник сам себи сврха. Он је само олакшање да час прође квалитетније, опуштеније, да дете нешто очигледније схвати, да може да примени“, наводи министар, али истиче да се као природњак залаже да деца што више бораве у природи и баве се спортом.
Када је реч о дигитализацији, каже да је направљен велики помак, да се кренуло ни од чега, да су промењени закони, да се опремају школе и обучавају наставници. Каже да се сада опрема 2000 дигиталних учионица и да ће од јесени бити понуђено више од 80 наслова.
„Многе европске земље су иза Србије. Немачка, на пример, није ни почела процес дигитализације уџбеника, Холандија је мало испред. Ми смо неко кога хвали Јужна Кореја. Пратимо шта ради свет и крећемо од неке јако лоше позиције, а у неким стварима смо успешнији“, рекао је министар.
Коментаришући инцидент с професорком Девете београдске гимназије која је одвела децу у Шпанију на екскурзију, Шарчевић је рекао да је послао обавештење свим директорима школа и позвао их на поштовање постојећих система, стандарда и прописа. Напомиње да су у припреми нови стандарди за ђачка путовања, додајући да се огромна већина школа држи свих стандарда и правила, која подразумевају да преко Наставничког већа ђачки пут уђе у програм рада школе.
„Избегавањем правила која су утврђена доводите у ризик безбедност деце и поручујем и родитељима и просветним радницима да то не смеју да раде, макар их родили пет пута“, казао је Шарчевић.
Рекао је и да је Влада решена да се још озбиљније бави проблематиком болести зависности, да ће много више у цео програм бити укључени родитељи, али и предметни наставници из биологије, хемије, психологије.
„Укључићемо низ других струка које су јако битне у овој причи. Морамо децу научити да одбију дрогу и кажу ’не‘“, рекао је министар Шарчевић.
