„Некада је било места за све и за социјалисте и за либерале и за конзервативце. Данас сведочимо да се то сужава и да треба бити места само за оне једне, само за десне. И што даље, то све десније“, поручио је Пуповац на антифашистичком скупу у Србу поводом 77 година од Дана устанка против фашизма у Хрватској.
Он каже да се дуго говорило да су ти устаници устали против државе, а они су устали против зла које је та држава почела проводити самим проглашењем.
„Почеле су масовне егзекуције у Гудовцу, Глини, Банском Грабовцу и у другим местима. А онда Јадовно, па у овде околним селима неколико стотина људи, жена и деце“, рекао је Пуповац и додао да је тадашња држава донела расне законе, забранила ћирилицу и Православну цркву, убијени су водећи хрватски интелектуалци…
Уз позив да се током минута ћутње присутни присете недужних Хрвата и Срба који су страдали у Србу 1941. године, Пуповац је рекао да су се окупили да би бранили вредности антифашистичке републике, преносе хрватски медији.
„Многи кад говоре о антифашизму неће споменути данас ни Србе, ни Срб, ни партизане, ни Тита за којег има места у Европи, али не у Хрватској. Има места код оних које је поразио“, рекао је Пуповац.
На обележавању у подножју споменика устанку бивши председник Хрватске Стјепан Месић рекао је да је тај устанак један од најчаснијих догађаја у историји Хрватске.
Председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Фрањо Хабулин рекао је да окупљени славе почетак пораза окупатора и њихових квислинга.
„Усташка држава није била хрватска држава, него држава терора“, рекао је Хабулин.
Обележавање Дана устанка народа Хрватске одржано је у Србу у организацији СНВ-а, Савеза антифашистичких бораца и Антифашиста општине Грачац.
Након седмица изложености усташкој репресији, становништво личког краја 27. јула 1941. године одлучило је да подигне устанак. Устанак је букнуо координисано, с обе стране горњег тока Уне, на територији југоисточне Лике и југозападне Босне.
Из СНВ-а наводе да се до распада Југославије тај датум обележавао као дан почетка антифашистичког устанка у Хрватској.
„Иако више није државни празник, данас се он обележава у славу антифашистичке борбе као реакција на системску репресију за време НДХ“, саопштио је СНВ.
У бившој Југославији 27. јул званично се славио као Дан устанка народа Хрватске, а након осамостаљења Хрватске тај је празник укинут. Државни празник је Дан антифашистичке борбе, који се слави 22. јуна у спомен на оснивање Првог сисачког партизанског одреда и почетка организоване антифашистичке борбе у Хрватској.
Као и претходних година, контраскуп је најавила ванпарламентарна Аутохтона хрватска странка права (А-ХСП), а у Србу је био и председник те партије Дражен Келеминец.
У Србу су јаке полицијске снаге легитимисале све који улазе у то место.
РТРС
