Према изворима тог магазина, Кисинџер сматра да треба искористити исту стратегију коју су САД користиле седамдесетих година прошлог века за обуздавање СССР-а, а Трамп је по свој прилици за то добра адреса с обзиром на то да је и сам, још док је био кандидат за председника САД 2016. године, говорио да треба објединити напоре са Русијом како би се обуздала Кина.
Коментаришући наводе „Дејли биста“, историчар Саша Адамовић за Спутњик каже да се свет у великој мери променио у односу на то какав је био седамдесетих година прошлог века, односно у доба Хладног рата. Тада су, објашњава, постојале две суперсиле — САД и Совјетски савез, а читав свет се делио по тој линији.
„Идеја тадашњег председника Америке Ричарда Никсона да, иако је био декларисани антикомуниста, искористи комунистичку Кину којом је у то време управљао Мао Цедунг како би обуздавао Совјетски Савез, имала је у оно време јасан геополитички смисао. Џорџ Кенан, амерички дипломата и бивши амбасадор САД у Москви и Београду, био је творац идеје обуздавања СССР-а, а Хенри Кисинџер је заједно са Никсоном проценио да би Совјетски савез, као једна од две велике суперсиле, најлакше могао да буде обуздан у савезу са Кином, јер су приметили известан геополитички ривалитет између те две државе“, каже Адамовић.
Међутим, додаје наш саговорник, свет се од тада радикално променио.
„После колапса Совјетског савеза деведесетих година имали смо период од готово четврт века апсолутне доминације једне једине суперсиле — Сједињених Америчких Држава. Та доминација је трајала до пре неколико година, а данас смо сведоци да се један систем руши, а нови светски поредак још е постоји, па живимо у једном транзиционом периоду. У данашњим околностима је за САД и администрацију Доналда Трампа управо Кина геополитички противник број један“, објашњава Адамовић.
Кина се, напомиње он, иако је номинално комунистичка држава, протеклих деценија трансформисала у велику економску силу која, по свему судећи, крупним корацима гази ка томе да постане суперсила и у другим областима.
„Поновити ону идеју из седамдесетих година да САД, овог пута уз помоћ Русије и председника Владимира Путина, крену у обуздавање Кине, у овом тренутку највероватније није могуће. Протеклих деценија, захваљујући између осталог и политици претходних америчких администрација, Руска Федерација и Кина су развиле стратешко партнерство које је достигло изузетно висок ниво и од којег су обе стране имале велике користи. У том смислу било би заиста наивно очекивати да би се преко ноћи, само пуком жељом нове америчке администрације, то могло променити и да би Руска Федерација стала на страну САД против Кине“, категоричан је Адамовић.
Међутим, напомиње Адамовић, Кисинџерова идеја савезништва Москве и Вашингтона није изненађујућа, имајући у виду да он, као доајен америчке спољне политике, већ дуги низ година има веома добар однос са председником Русије Владимиром Путином. Такође, један његов институт се искључиво бави Кином и он је, истиче Адамовић, неспорно изузетан познавалац односа у троуглу САД-Русија-Кина.
„Кисинџер је неко ко је можда све донедавно мислио да су САД та суперсила која би требала да, са својим вредностима које симболизује, предводи свет. Ипак, верујем да је схватио је да је реалност сада другачија и да би можда требало ићи ка стварању једног новог светског поретка у којем ће бити места и за друге велике силе, попут Русије и Кине, и у којем САД више неће имати тај светски геополитички монопол. Мислим да без обзира на његове јавне наступе, а он свакако јесте гласноговорник оног дела америчког спољнополитичког естаблишмента који заузима реалистички став према међународним односима, у овом тренутку није реално очекивати да је могуће, буквално преко ноћи, променити односе у том троуглу и да би Русија и Америка могли да буду партнери против Кине“, закључује Адамовић за Спутњик.
