Савет ће имати девет чланова који ће се, паралелно са Одбором за стандардизацију српског језика, старати о нормирању, неговању, унапређивању и заштити службеног језика и матичног писма.
„Новости“ сазнају да су то новине које је Министарство културе предложило Влади Србије, а које би требало да се примене изменом и допуном Закона о службеној употреби језика и писама.
Недавно је министар културе Владан Вукосављевић изјавио да је предлог упућен Влади Србије и да ће он ускоро ући у редовну процедуру, али и да очекује полемику поводом измена овог Закона.
Чланове Савета за српски језик именоваће Влада Србије, а извештај о раду подносиће Скупштини најмање једном годишње.
Пет чланова ће предлагати Одбор за стандардизацију српског језика, а четири Министарства за културу и просвету, преноси Танјуг.
„Савет анализира и даје мишљење о стању службеног језика и матичног писма у Републици Србији и на српском језичком подручју, даје сугестије у креирању и спровођењу језичке политике, даје предлоге за развој и унапређење стања службеног језика и матичног писма“, наводи се у документу у који су „Новости“ имале увид.
Обавеза Савета биће и да даје сугестије и предлоге за уређење других питања у области службеног језика и матичног писма, као и међуресорне сарадње.
Прописано је да Савет буде формиран шест месеци након усвајања измењеног Закона, наводи лист.
Целокупна комуникација државних, покрајинских и органа локалне самоуправе мораће да буде на српском језику ћирилицом.
Исто важи и за образовне и научне установе и медије чији је оснивач држава, који имају државни капитал, као и за електронске медије са националним, регионалним и локалним фреквенцијама.
Ћирилица ће бити обавезна и за сва јавна предузећа и установе и предузећа са већинским државним капиталом, као и професионална и струковна удружења која представљају своју област на националном и међународном нивоу.
Предложени Закон дефинише латиницу као помоћно писмо, те ако се нешто исписује на оба писма, ћирилица мора да има предност.
Уколико институције које имају обавезу да користе ћирилицу прекрше ову одредбу, одговорно лице биће кажњено од 5.000 до 100.000 динара.
Казна за предузеће које латиницом испише назив робе и услуга, упутство за употребу, декларацију или гарантни лист биће од 500.000 до милион динара.
