Током дана се, жице на којима расте алга, повлаче према површини мора како би алге добиле што је више могуће сунчеве енергије, а током ноћи се враћају у дубине где има много више нутријената.
Када је време за брање алги, жица их повлачи на оближњи брод, где се претварају у еквивалент нафте, преноси „Експрес.хр“.
У исто време, научници се труде да алге буду још богатије енергијом.
„Ексон мобил“ и „Синтетичка геномика“ заједно раде на повећању удела уља у алгама са 20 на 40 одсто, што би их чинило много исплативијим.
„Алге се као биогориво спомињу од седамдесетих година, али досадашња истраживања нису била претерано успешна“, кажу из „Старт-апа“ и напомињу како се чини да је управо куцнуо час да се алге почну озбиљно посматрати као ваљана опција.
Све више и убрзаније се траже извори енергије за растућу популацију планете, али да то у исто време буде нешто што неће уништити планету.
„Алге страшно брзо расту, много, много брже од копненог биља. Имају више капацитета за фотосинтезу, тако да се заиста исплати улагати труд и знање у то да се алге претворе у нову нафту“, каже Мишел Морисон.