Након изјаве косовског председника Хашима Тачија да нема поделе Косова, али ће се „кориговати граница са централном Србијом“, командант Команде здружених снага НАТО-а у Напуљу адмирал Џејмс Фого је током обиласка севера Косова рекао да је „НАТО веома, веома снажан и унутар и изван Косова“.
Додао је да Кфор има „апсолутно“ довољно војника у случају немира у контексту питања поделе Косова.
Аналитичар Драгомир Анђелковић каже за Спутњик да је адмирал Фого дао изјаву која је вишеслојна и таква да је на први поглед нејасно коме је упућена.
„Он је рекао нешто што је несумњиво чињеница — НАТО је довољно снажан да може да изађе на крај са Албанцима и са Србима. То смо, у крајњој линији, видели и 1999, тако да та изјава сама по себи ништа не значи. Једина је чињеница да је дата у овом моменту, а да ли је ова изјава усмерена против Београда или против албанских фактора који су против поделе Косова тешко је рећи“, сматра Анђелковић, имајући у виду речи косовског премијера Рамуша Харадинаја да евентуална подела Косова за њега значи рат.
Маркетиншки потез
Фого је, наводи даље Анђелковић, намерно дао такву изјаву како би НАТО имао простор за ценкање и како би НАТО себе позиционирао као кључног чиниоца у решавању косовског питања и понудио и Београду и Приштини да се разговара о разним модалитетима.
„Тако да дефакто ова изјава где се понавља нешто што је само по себи разумљиво више значи истицање НАТО-а и његове улоге као фактора без кога се не може решити питање Косова на овај или на онај начин, него што има значај претње било којој страни“, прецизира Анђелковић.
Формално, то јесте једна врста упозорења, додаје Анђелковић, али напомиње да је, кад се дубље погледа, у питању маркетиншки потез да се скрене пажња на значај НАТО-а.
„НАТО је до сад био еуфемизам за Америку. Америка је била та која је била 85 одсто НАТО-а. И сад је Америка та, али је друга ствар колико је Трамп расположен да се ангажује кроз НАТО и да даје снагу НАТО-у. Тешко је рећи чији став одражава адмирал Фого, али мислим да је то и даље Америка и да НАТО није у стању да се еманципује и да постане самостални фактор“, констатује Анђелковић.
Недовољно оперативне снаге Кфора
Стефан Филиповић, политиколог из Грачанице, каже за Спутњик да би њему као Србину који живи и ради на Косову и Метохији било драго да снаге Кфора на терену јесу оперативне да могу да спрече све немире, али истиче да је веома скептичан.
„Мислим да тренутне снаге Кфора, које су на основу резолуције 1244 легитимне снаге задужене за безбедност, нису оперативне на том нивоу и да не могу да спрече насиље које се десило, на пример 2004“, наводи Филиповић за Спутњик.
Тај политиколог упозорава да је броја војника Кфора на Космету износио и преко 40.000 у одређеном тренутку, а да је сада знатно мањи.
„Фогова порука је пре свега упућена онима који би могли да делују на терену. То су, наравно, екстремисти на албанској страни који немају везе са формалним безбедносним формацијама које постоје на Косову и Метохији и које објективно не представљају реалну опасност јер нису толико опасне колико су ове неформалне, незваничне, екстремистичке групе“, сугерише Филиповић.
Наравно да је оваква порука упућена и Београду и снагама безбедности, додаје Филиповић, али је, како понавља, пре свега доминантна упућено екстремистичким групама које могу да имају снагу на терену и које се налазе у сивој зони.
