Уместо у Меденом пољу, српској земљи на подручју општине Босански Петровац у Федерацији БиХ, прихватни центар за мигранте ће се налазити у месту Липе између Бихаћа и Босанског Петровца. Дакле, мигранти неће бити настањени у напуштеним српским кућама које чекају повратнике. Макар засад. Или, како је наведено у најновијем коментару Слободне Европе, „шта друго да закључимо осим да је Додик очито добио право вета на локацију“.
Прича о мигрантима у БиХ тако је добила и нове политичке размере, с обзиром на различито виђење решења мигрантског питања од стране представника Српске у институцијама БиХ и оних који су на власти у Бањалуци.
„Вето“ председника РС Милорада Додика уследио је само неколико дана пошто је министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач изјавио да има информације да бошњачка власт намерава да у српским повратничким селима на територији Федерације БиХ задржи већи број миграната како би потпуно изменили демографску структуру БиХ. Он је за кооперативност оптужио министра безбедности у Савету министара, Драгана Мектића, иначе из редова СДС.
По оцени Лукача, Мектић по наређењу сарајевских власти, спроводи бошњачке интересе и покушава да мигранте лоцира у српска села на подручју Босанског Петровца, што ће довести до исељавања преосталог српског живља.
Саговорник Спутњика, декан Факултета безбедности Универзитета у Бањалуци, Предраг Ћеранић, сматра да је главни проблем у томе што се институције БиХ које би требало да се баве проблемом миграната очито не сналазе у томе иако су имале довољно времена да ту ситуацију спремно дочекају, по узору на искуства Србије и Македоније.
Због тога је, како напомиње, РС управо формирала оперативно тело које треба да решава проблеме јер се очито не могу ослонити на институције БиХ. Или, како је то Додик подвукао, циљ његовог формирања је да се спречи стационирање миграната на територији Српске.
Министарство које се не сналази, уместо да нађе решења која би помогла да се ситуација реши, проналази локације за смештај, напуштене касарне, напуштена српска села, и онда, примећује Ћеранић, у РС, наравно, долази до реакције.
„Сигурно постоје политичке снаге у БиХ које њих желе да задрже, како би се изменила демографска и у сваком случају безбедносна слика у БиХ. Значи, уместо да се трага за решењем, стварају се нови проблеми и РС је одлучила да направи тело које ће мигранте пратити од момента када уђу у РС до момента када из ње изађу“, истиче стручњак за безбедност.
Он указује на структуру миграната који су у скоро 90 одсто случајева из Пакистана, а да их из Сирије и Авганистана, земаља које су захваћене ратом, скоро нема.
„Највише их је, око 3.000, управо на рубном подручју према Хрватској, у околини Бихаћа и Кладуше, у Унско-санском кантону. Ту су и напуштена српска села у општини Петровац и погодно је да се мигранти сместе. Ето јуче су се у Сарајеву мигранти уселили у стан породице Радована Караџића, односно његове супруге у строгом центру града“, напомиње Ћеранић.
По његовој оцени, најопасније је што се не зна структура миграната.
„Они дођу без докумената, наведу земљу порекла која се забележи без икакве провере. Ми не знамо да ли су они дошли из Исламске државе, па се након пораза у Сирији пребацују према Европи. Не знамо њихове намере, да ли неко има одређене задатке да ту борбу због које су доле ратовали настави у било којој европској земљи. Или се ради о томе да мигранти беже из економских разлога. Ми тих одговора немамо“, истиче саговорник Спутњика.
Он решење види у контакту министарства безбедности и министарства спољних послова са земљом у коју мигранти желе да уђу и ако их она не прима са владом државе из које су дошли како би тамо били враћени.
„Гетоизација сигурно није решење. Имате случај Париза где су у предграђу отворена гета од миграната, као и у Белгији где не сме да уђе нико ко није муслиман. Ни полиција. И она су, како се показало, била логистика приликом извођења терористичких напада“, упозорио је Ћеранић.
На питање да ли српске породице могу да траже да им се не узурпира имовина, пошто то РС не може да спречи у другом ентитету, саговорник Спутњика истиче да би о томе у институцијама БиХ требало да воде рачуна представници РС. Али пошто долазе из друге политичке опције у односу на ону која је на власти у РС они, како каже, воде жестоку борбу на унутрашњем плану против својих политичких опонената.
„Да је среће, први би министар безбедности Драган Мектић реаговао и не би дозволио да се села, имања, куће које су Срби напустили, користе за смештај миграната. Нажалост, ту нема никаквог заједничког националног интереса, црвене линије која не би смела да се пређе“, закључио је Ћеранић.
