Процене које су сачиниле невладине организације у Србији говоре да сваке секунде из буџета Србије одлази 16 евра за Косово и Метохију, док је званични податак да Србија за Косово на годишњем нивоу издваја више од пола милијарде евра. С друге стране, Албанци, користећи наше ресурсе, Србији закидају за готово 11.000.000 евра на годишњем нивоу. Влада Косова је формирала техничку радну групу за процену све имовине у власништву друштвеног предузећа „Трепча“, а како се сазнаје, исто планира да уради и са „Обилићем“ и „Газиводама“. Но, само „Трепча“ каква је сада вреди 85 милијарди америчких долара.
Ако томе додамо оно што су Американци израчунали, експлоатација овог рудника на Косову може да траје чак 16 векова, док је вредност налазишта седам стратешких руда (олово, цинк, сребро, никл, манган, молибден и бор) процењена на чак 1.000 милијарди долара! У том контексту онај коме буде припао комбинат „Трепча“ потенцијално постаје и „господар“ у области енергетике у овом делу Европе.
На Космету месецима краду струју од „Електромрежа Србије“, због чега је досад нанета штета од 5,5 милиона евра. Ту су и „Газиводе“ и „Обилић, да не помињемо остала друштвена предузећа која су у функцији а која користе Албанци.
Др Дејан Мировић подсећа да је по Резолуцији 12 44 Србија на управљање своју имовину предала Унмику и да, што се нас тиче, ми само тиме треба да се руководимо. Све уредбе које су донели специјални представници ове мисије „на своју руку“ којима су део по део предавали српску имовину косовским властима треба узети у поновно преиспитивање, па тек онда сести и свести рачун.
„Убеђен сам да у правном и економском смислу Србија много више треба Косову него обрнуто. И зато не разумем зашто барем делимично не применимо некакве санкције. Од сталног обраћања ЕУ ја нисам видео никакве користи јер они настављају са грубим кршењем права“, каже наш саговорник.
Подсећања ради, независна комисија за руднике и минерале окупираних територија, којом је управљао Унмик, у извештају Рајнера Хенгстмана из 2004. године објавила је да је Светска банка проценила минералне резерве Косова на 13,5 милијарди евра. Најзначајније место заузима лигнит, чије геолошке резерве износе око 15 милијарди тона, билансне резерве олова и цинка процењене су на 51 милион тона (74,1 одсто билансних резерви Србије), резерве никла и кобалта на 19,9 милиона тона, а резерве боксита на 1,7 милиона тона (потенцијална производња алуминијума од 425.000 тона).
Светска банка је проценила и да су лежишта лигнита и мрког угља на Косову и Метохији довољна за производњу струје у читавом једном веку, што се поклапа с проценама стручњака са Рударско-геолошког факултета у Београду, који су такође навели да је потенцијал на Косову довољан за две термоелектране и производњу струје за сто година. То, према процени нашег Министарства енергетике из 2009, одговара вредности од сто милијарди евра.
У периоду од 1961. до 1990. године Србија је у Косово и Метохију уложила 17,6 милијарди долара или око 600 милиона долара годишње. У годинама непосредно пред распад СФРЈ чак 48 одсто средстава за неразвијене одлазило је на КиМ.
Др Мировић каже да чињеница да Албанци располажу свом српском имовином од термоелектране па надаље, дакле, све што је јужно од Ибра је у њиховим рукама.
„Све је то изграђено за време Србије или Југославије и они у правном смислу немају ништа осим базе ’Бондстил‘. Ја уопште не могу да причам о некаквом коначном споразуму, а не о рецимо ТЕ ’Обилић‘! Она је потпуно нелегална у њиховим рукама и ако би, не дао бог, дошло до било какве арбитраже, та одлука би морала бити у нашу корист“, наглашава др Мировић.
Он каже да је овде реч о чистој узурпацији наше имовине као што су „Газиводе“, „Обилић“, „Трепча“… „Њихова дрскост нема границе ако их ми сами не зауставимо“, примећује Мировић и додаје да Албанци имају државину али немају својину над том имовином.
Што је најгоре, ова невиђена пљачка одвијала се под окриљем Уједињених нација, иако Резолуцијом 1244 Савета безбедности није предвиђено било какво учешће УН у промени својинских права на Косову и Метохији. Супротно опредељењу да се стечена својинска права државе, правних и физичких лица не могу мењати без њиховог изричитог пристанка, Унмик је, самовољно и противно Резолуцији 1244, узурпирао својинска права и власништво над непокретностима и предузећима.
Додајмо томе података да су од 1.088.699 хектара земљишта, на које су Срби имали тапију по катастарским књигама, више од 80 одсто узурпирали Албанци, док је већина предузећа продата у криминалном процесу приватизације чији су темељи постављени Уредбом о приватизацији коју је априла 2005. године прогласио Сорен Петерсен, тадашњи шеф Унмика. Веровали или не, тим документом је прописано да није неопходно да се утврди порекло власништва, већ се то може урадити и после продаје, судским путем.
Највећа пљачка десила се на првих девет тендера, одржаних од краја 2006. године, када је продато 145 предузећа за укупно 148 милиона евра. Купци, искључиво Албанци, нимало се нису обазирали на потраживања која су према тим предузећима имали фондови и банке из Србије и Црне Горе.
